Iako je izborna godina, ova komemoracija protekla je sa dosta manje tenzija nego prethodnih godina. Vodeći bošnjački političari nisu kao ranije iskoristili priliku da se na ovom događaju dodatno promovišu, što mnoge navodi na zaključak da su počeli da duvaju neki novi vetrovi, i da postoje snage u političkoj eliti tog naroda koji ne misle da svoju politiku grade na stalnoj priči o žrtvama, agresorima, genocidu i zločinu. Od svih zvaničnika koji su juče posetili Potočare, sa govornice se obratio jedino Ćamil Duraković, načelnik opštine Srebrenica.
Prilika za zaraduInteresantno je da su čak i neki bošnjački mediji ukazali na komercijalizaciju srebreničke tragedije koja je bila prisutna i ranijih godina, ali se o tim stvarima uglavnom ćutalo. Naime, poznato je da se komemoracija u Potočarima proteklih godina pretvarala bukvalno u klasičan zbor, sa štandovima, roštiljima i sličnim pokušajima brze i lake zaradu. Sarajevski portal je objavio fotografiju jednog od štandova u Potočarima, na kojem su bile izložene zastave BiH i igračke, među kojima i plastične puške i pištolji. |
– Prošlost ne možemo zaboraviti niti promeniti, ali ona nas mora opominjati na sadašnjost i budućnost. Mi znamo da su hiljade nevinih postali žrtve genocida samo zato što su bili odani svom zavičaju, kulturi, veri i svojim običajima. Oni su bili žrtve monstruoznog nacionalizma. To je politika čiji akteri žele moć i dominaciju nad drugim i drugačijim. Radi takvih ciljeva u ekstremnim slučajevima posežu za progonom, etničkim čišćenjem i genocidom. Zato ovo mezarje moramo shvatiti kao opomenu, zavet i poruku za budućnost. Zlo se nikada ne zaboravlja, mnogi će teško i oprostiti – rekao je Duraković.
U Srebrenici su juče, osim brojnih bošnjačkih političara i poznatih ličnosti, boravili i gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, producent Branko Lustig, SPORTisti Edin Džeko i Mirza Teletović. Verski obred predvodio je poglavar Islamske zajednice BiH Husein Kavazović.
Iako su političari očigledno pokušali da ne dižu tenzije prilikom ovog obeležavanja godišnjice masakra u Srebrenici, sarajevski mediji nisu se odlučili na takav korak pa su emitovali i objavili brojne tekstove i priloge koji se u najmanju ruku mogu nazvati problematičnim. Ponajviše u oči upada broj stradalih. Radi se o 8.372 žrtve za koje se uporno tvrdi da su sve stradale tokom julskih događaja 1995. godine, iako je veliki broj čak i bošnjačkih izvora potvrdio da u ovaj broj ulaze mnogi koji su poginuli daleko ranije, pa čak i umrli prirodnom smrću tokom celog građanskog rata u BiH.
