Uz vrlo malo kalorija, pomorandža sadrži mnogo vitamina, minerala i antioksidanata.
Među vitaminima najvažniji su vitamini C, E, B, kao i provitamin A, a od minerala kalcijum, zatim magnezijum, fosfor i kalijum.
Podstiče rad creva, dvostruko pozitivno deluje na krv i krvne sudove. Prvo, smanjenjem nivoa lošeg holesterola i drugo, smanjenjem zadebljanja krvnih sudova.
Blagotvorno deluje i na kosu i na nokte, pa bi valjalo redovno dnevno jesti, bar po jednu pomorandžu. Bogata je i šećerom, koji organizmu obezbeđuju energiju. Pomorandžu je dobro uzimati u bilo kom obliku, celu ili kao sok, ali cela je ipak bolja, najviše zbog vlakana koje sadrži u priličnoj količini.
Međutim, kada se termički obradi i preradi recimo u marmeladu, izgube se lekovita svojstva vitamina C, koji, poznato je, spada u termolabilne vitamine.
Ipak, osetljivim osobama ovo voće može da izazove probleme, pa treba ograničiti njegov unos. Pomorandže ne treba davati ni deci mlađoj od jedne godine, jer kiselina iz njih može da izazove veoma neprijatan, čak i bolan osip kod beba.
Inače, pomorandže dolaze iz Kine i Indije. Drvo može da daje plodove do sto godina i živi do 500 godina. Plodovi sazrevaju zimi, tačnije od januara do marta. Jafa keks, u koji se stavlja rendana pomorandža, ime je dobio po posebnoj vrsti pomorandže koja se zove jafa. Živi u Izraelu i sazreva u proleće.
Kod nas je običaj da se pomorandža oguli, a u nekim zemljama, na primer u Nepalu, kora se jede.
