Preregistracija političkih partija u Srbiji, prema svim predviđanjima, pročistiće i desetkovati političku scenu Srbije koja je za dve decenije višepartijskog sistema zabeležila više od 600 upisanih stranaka i tako poslati u istoriju izreku "Tri Srbina, a dve stranke".
Već su nestale nekada parlamentarna Socijaldemokratska partija Nebojše Čovića, Jugoslovenska levica Mirjane Marković, a takvih s težinom u nekim momentima bliske prošlosti biće još.
Više partija manjina
U lokalu i na republičkom nivou učestvuju i stranke nacionalnih manjina kojima je za registraciju potrebno svega 1.000 potpisa. Može li se desiti da u Srbiji bude više manjinskih nego ostalih stranaka?
Ostale manjine ne uspevaju da prikupe dovoljno glasova birača i ostvare rezultate koji bi ih uveli u republički parlament, ali zato uvek imaju šansu za učešće u lokalnoj vlasti, u sredinama gde žive. |
Tačan broj učesnika u partijskom životu Srbije biće, prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka Zorana Stojiljkovića, inače jednog od autora Zakona o političkim strankama, poznat polovinom idućeg meseca, a najkasnije do 23. februara.
– Tada ćemo umesto šest stotina, imati desetostruko manji broj stranaka, ali to i jeste brojka koja realno pulsira na političkoj sceni jer je većina partija samo egzistirala na papiru, odnosno u stranačkom registru – kaže u intervjuu za "Vesti" Stojiljković koji je i autor knjige "Partijski sistem u Srbiji".
Šta konkretno Srbiji donosi smanjenje broja političkih partija, a šta samim strankama?
– Preregistracija, u stvari, dovodi do usklađivanja stranačkog registratora s realnošću ili, najkraće rečeno, sređivanju sadašnjeg haosa na političkoj sceni i njenom pojednostavljenju.
Recimo, kao u evropskim državama gde se brojka parlamentarnih aktera kreće između četiri i deset.
Nisam vidovnjakPrikupljenih 10.000 potpisa partijama obezbeđuje učešće na izborima do 2018. Da li je to i period koji će potpuno uozbiljti politički život u Srbiji?
Mislim da je novi zakon vrlo pozitivna stvar, ali nisam vidovnjak da bih mogao da procenim šta će se desiti u narednih osam godina. To je vreme u kojem Srbiji predstoji regionalizacij, pa decentralizacija, što će uticati i stranački život. |
S druge strane, Zakon o političkim strankama tera partije da se bolje organizuju i ojačaju sopstvene kapacitete.
Tako ćemo ovim putem verovatno stići do kvalitetnije političke scene, s manje takozvanih kombi stranaka ili onih koje je neko osnovao s komšilukom, ali moram da kažem da kvalitet zavisi i od zainteresovanosti društva, pa i medija da na njega utiču.
Kako će se to pojednostavljenje odraziti na parlamentarni život?
– Ubuduće, odnosno posle narednih izbora, imaćemo dve velike političke partije ili koalicije koje sigurno ulaze u parlament, nekoliko koje se bore za ulazak u skupštinske klupe i partije nacionalnih manjina koje imaju propisan prirodni prag za ulazak u skupštinu. Eto, to će biti novi politički sklop Srbije posle izbora.
Da li je čišćenju scene od tih virtuelnih, ali i "kombi" stranaka prvenstveno doprinosi činjenica da je za registraciju umesto 100 potpisa građana potrebno 10.000?
– Ne možemo pojednostaviti to pitanje i svesti samo na zakonsku regulativu pošto uvećavanje broja potpisa za 100 puta ne utiče direktno na dalji opstanak partije.
Tu treba uzeti u obzir socijalno tlo Srbije koje je interesantno, ako ga posmatramo kroz prizmu nacionalnog i regionalnog, jer se može očekivati da opstanu i nastave delovanje neke partije koje su jake u lokalnim sredinama i da neke od njih život nastave u lokalnim parlamentima.