Kfor
Komandant Kfora na Kosovu Franko Federiči

“Srbi su najveća manjina na Kosovu i Kfor je uspostavio odličnu i efektivnu saradnju sa njima”, rekao je komandant Kfora general Franko Federiči, i dodao da trenutno nema naznaka mogućih nemira ili nasilnih nereda na Kosovu.

Na Kosovo je stigao iz redova italijanske vojske, a preuzimajući dužnost posebno je istakao da se ponosi što će služiti kao 25. komandant Kfora. Prethodno je bio angažovan u mnogobrojnim mirovnim misijama širom sveta, gde se susretao i sa srpskim vojnicima, o kojima, kaže, ima visoko mišljenje.

Hoće li se išta promeniti sada nakon što ste vi preuzeli komandu nad Kforom? Koliko vojnika trenutno ima u ovoj misiji NATO na Kosovu?

Kfor, misija NATO, trenutno se sastoji od oko 3.500 vojnika iz 27 zemalja, među kojima su članice (19) i partneri (8) NATO. Ova misija je uslovljena okolnostima. Bilo koja buduća promena zavisiće od uslova i biće doneta odlukom Severnoatlantskog saveta, organa NATO koji donosi odluke. Kfor nastavlja da ispunjava svoj mandat prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine, a to je pružanje sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice na Kosovu.

Imaju li kosovski Srbi razloga da se brinu o bezbednosti?

Bezbednosna situacija je stabilna. Nastavljamo da pažljivo pratimo sva dešavanja i spremni smo da prilagodimo naš položaj, u skladu sa mandatom UN. Trenutno nismo videli naznake mogućih nemira ili nasilnih nereda. Kfor je uspostavio dobru zvaničnu komunikaciju sa svojim srpskim kolegama i sagovornicima, a ja imam otvoren kanal komunikacije i dijaloga s načelnikom Generalštaba generalom Milanom Mojsilovićem. Ovo je pomoglo da se prethodnih godina u regionu održava mirna i pozitivna atmosfera i siguran sam da će to ostati slučaj i dok sam ja komandant Kfora. Srbi su najveća manjina na Kosovu. Kfor je uspostavio odličnu i efektivnu saradnju s njima, kao i sa svim drugim zajednicama.

Kako tačno deluje Kfor na Kosovu?

Trenutno na Kosovu lokalne i međunarodne bezbednosne organizacije deluju prema konceptu “prvi, drugi i treći u liniji odgovora”, pri čemu prvo reaguje policija Kosova, koja je odgovorna za održavanje bezbednosti širom Kosova iz dana u dan. Ukoliko dođe do pogoršanja bezbednosne situacije, policija Kosova može tražiti podršku od Euleksa, misije EU za vladavinu prava na Kosovu, koja je druga u liniji reagovanja. Ako se situacija dalje pogorša, može se tražiti da Kfor interveniše, kao treći u liniji reagovanja. Kfor ostaje prva linija odgovora kada je u pitanju zaštita manastira Dečani.

Spomenuli ste Dečane. Jeste li imali priliku da obiđete Kosovo, naročito srpske zajednice i manastire Srpske pravoslavne crkve?

Susreo sam se s lokalnim vlastima i predstavnicima međunarodne zajednice. Takođe sam imao video-poziv sA vladikom Teodosijem Šibalićem i ocem Savom Janjićem. Još se nisam susreo sa srpskim zajednicama. Moj plan je da posetim najznačajnije gradove i interesantne lokacije na Kosovu, poput Pećke patrijaršije. U tom smislu, želeo bih da naglasim da se Kfor stara o svim lokalitetima verskog i kulturnog nasleđa, kao i da bi svako trebalo da doprinese njihovom očuvanju. U ovom pogledu, bezbednosna situacija je tokom godina značajno unapređena. Kao što sam rekao, Kfor je prvi u liniji reagovanja za čuvanje manastira Visoki Dečani, dok sve druge lokalitete verskog nasleđa na Kosovu čuva policija Kosova, pri čemu nisu zabeleženi nikakvi incidenti. Ovo je dobra promena, koja koristi svim zajednicama.

Koliko je poznato, ranije ste se susretali sa srpskim vojnicima u mirovnim misijama širom sveta. Kakva su vaša iskustva s pripadnicima naših snaga?

Impresioniran sam doprinosom Srbije međunarodnim mirovnim operacijama. Srpski oficiri koji učestvuju u mirovnim misijama širom sveta pozitivno utiču na imidž Srbije. Srpski oficiri su primer toga kako je Srbija, kroz posvećenost i profesionalnost, postala cenjen partner u doprinošenju međunarodnom miru i stabilnosti. Mislim da je ovo zajednički uspeh, pošto je NATO taj koji pruža aktivnosti za izgradnju kapaciteta koje su omogućile Srbiji da dostigne nivo interoperabilnosti potreban za učešće u mirovnim misijama UN i EU širom sveta – u Centralnoafričkoj Republici, Libanu i drugde – istakao je Franko Federiči.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here