– Nas 12 članova Kola srpskih sestara, a i braće, uvezalo je 5000 badnjaka, grane smo doneli iz Pontuaza, iz šume Zorice i Žakline Zorić – saopštavaju vredni vernici koji u skromnosti neće da se imenuju. Uloga im je da uz izlazna hramovna vrata svakome uruče patrijarhovu poslanicu, snopić slame i badnjaka, a i počaste suvim voćem i orasima.
Da bi se shvatila snaga pripadnosti veri, stvarno treba videti red koji se proteže dužinom cele ulice, strpljivo čekanje na ulazak u crkvu, celivanje ikona i prisluživanje sveća, a posebno je lepo doživeti radost susreta zemljaka.
Danijela Drljača, Ivan Srećković, Jovan Pavlović, Stevo Marinković, Slavoljub Milošević, Pavle Pavlović i Milan Tomić ponosno ističu da su svi iz Brzana, odmah na to brojanje im je pokvario, kako se predstavlja, Goran iz Makedonije.
– Evo, 15 godina za Badnjak kuvamo rakiju. Uvek isto mesto, ista rakija, iste mušterije koje dovedu i nove. Od dve čaše se niko ne napije, a oni sa pet čaša zaborave kako se zovu – dižući poklopce sa lonaca otkrivaju Lebanjani Goran Krstić i Novica Đokić.
Od isparavanja vručeg alkohola ulica Simplon je postala maglovita. Svoj štand imaju i članovi KUD Izvor (glavni kuvari u nošnji su Sebastijan Veletić i Kristijan Stevanović), a svi koji im se približe primećuju da su se kompletno naparfemisali mirisima prženih girica i pomfrit krompirića.
Badnjaka ima u svim idejnim rešenjima: sa slamom, žitom, drenom, mašnicama, zlatnim kuglicama, posrebrenjenim šišarkama, ima i velikih hrastovih grana. Prodaje se sve, ko voli – neka izabere.
Od svojih dekorativnih badnjaka Perica Cvetković načinio pravu izložbu, te govori:
-Nekad sam živeo u Parizu, sada u Leskovcu odakle sam doneo badnjake, a i da vidim prijatelje. Ma, kakva zarada, samo da pokrijem putne troškove.
Iako je pala noć, dečice je mnogo, kao i srpske mladosti. Druženju niko nije odoleo. Sokola (7) i Varvaru (5) doveli su roditelji Nikola Božanić i Dragana Đuranović. Deca u badnjak gledaju kao u zagonetku, dok roditelji prijavljuju da su iz Guče, ali i iz Markovca, i Bosne, i Vojvodine, i Pariza, i to – pravi Srbi.
U toj noći, i svi drugi okupljeni, a brojali su se hiljadama, pravi su Srbi. Vesele se badnjaku, vesele Božiću, čak mašu i srpskim zastavicama.
-Hajde kupi, četiri zastavice za jedan euro. Prodajem sve osim žene – uzvikuje Radislav Dinić iz Umče kojeg u znak odobravanja po ramenu tapše naš najveći aktivista Mića Aleksić.
Mislima u Obrenovcu
Metle ukrašene medom i Sneškom Belićem, raznovrsni zanimljivi ukrasni snopići, proklijala
pšenica, zrna kukuruza, slama, grančice drena sa bobicama i još mnogo šta kreirale su i prodaju Biljana Pavlović i Olivera Radosavljević, pri čemu do u detalje objasne značenje njihove izložene robe.
-U ovoj noći mislim ja i na moj Obrenovac. Naravno, slave i oni. Ne može nama ništa niko, pa ni poplava. Srećno svima – izgovara Olivera.
"Zaliveni" susret
– Na ovom mestu smo se upoznali pre 20 godina. I sada se prvi put ponovo sreli i prepoznali. Obojica smo iz Arilja. Naravno, odmah ćemo to zaliti pomnoženim, čašicama – prijavljuju raspoloženi Krstan Trebinjac i Miloš Rolović, dok Nenad Stoiljković iz Velike Plane obećava da im neće brojati ture pića, a uzgred hvali badnjake iz ulice Simplon kao zamenu za rodnu grudu i njene šume.
Badnjaci iz Kragujevca
– Sa badnjacima sam došla iz Kragujevca. Putovanje 24 sata autobusom. Tako ja svake godine, badnjak je moja Olimpijada. A i sestra Rada i njeni žive ovde, tako spojim lepo sa korisnim – boreći se protiv zime govori Lepa Milosavljević.
