Hilerod, u kojem inače živi i radi nekoliko stotina porodica iz Srbije, došli su izdaleka i naši ljudi iz Švedske i Nemačke, unapred znajući za tradiciju odličnih organizacija proslava koju neguju članovi dansko – srpskog udruženja "Timok 98". Već od 17 časova pristizali su gosti, pa brzo nije bilo ni jednog slobodnog mesta. I onda je krenula pesma, pa onda igra koja je trajala neprekidno do jutra.
Najbrojniji su bili naši "Skandinavci" iz okoline Kladova, koji su ovde pristigli početkom sedamdesetih godina. Ovde im stasava već treća generacija, ali se to nije primećivalo jer im nikada nije splasnula žudnja za otadžbinom.
Videlo se to po burnom oduševljenju u sali kada su krenule kultne pesme poput "Niške banje", "Ja sam majko Šumadinac" i "Oj đevojko, Milijana", pa su se mogli čuti i poklici "ojha".
Sala je bila puna mališana, koju je Deda Mraz, predsednik Udruženja i poznati humanitarac Ljubomir Gušatović, darivao slatkišima.
Prava eksplozija poljubaca, čestitanja i zagrljaja među ljudima, zemljacima koji su se ovde možda prvi put sreli i videli – nastala je tačno u ponoć.
Kada zaigraju temperamentni krajinci iz Ljubičevca i Grabovice, sela koja se nalaze na sredokraći puta Negotin – Kladovo, to se pretvara u pravo čudo. Takvo njihovo kolo traje i po nekoliko sati, a u njemu igra bar dve stotine igrača.
Inače, sva njihova kola prati i pesma. Kolovođe se menjaju, ali igra ne staje ni za tren. Muzika u stopu prati kolovođu koji ih "kiti" parama. Koliko je bakšiša na ovom dočeku dobila muzika ostala je "poslovna tajna", ali suma zasigurno nije bila mala.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 04.01.)
