Ima sunca, vedrog neba, ali i hlada od drveća, prostirki za travu, ima stolova i stolica, ima telefona koji glasno zasviraju, pa i “harmoniku razvuku”, ima svega u prvomajsko jutro, a među našim ljudima ponajviše uspomena kako je nekad bilo.
Istina, ovaj “uranak” na kojem se okupila grupa Srba iz Pariza nije počeo u zoru, već u 11 sati, a li je zato završen u kasno predvečerje. Ipak, isplelo se toliko pričica i pošalica, pesme i igre, da ni doček Nove godine ne bi bio ravnopravan.
Prozivka je obavljena u parku Sen-Klu, u neposrednoj blizini Pariza, nekadašnjem kraljevskom imanju i rezervatu prirode ili s “one strane”, odnosno, uz levu obalu Sene.
Park prostran, osmišljeno uređen, nekako gospodski, sa drvoredima, bazenima, fontanama,
statuama, alejama cveća, a srpski zemljaci ga prihvatili kao da je livada iz rodnog kraja, pa ćebence na travi raširili, a iz torbi iskaču slani i slatki zalogaji.
Ovom središnjem delu dana dat je naslov “ručak na travi”, a kulinarske podvige domaćica
pratili su raznovrsni voćni sokovi koji raspoloženje podigoše na vrhunsku tačku.
– Hajd u kolo! – uzviknula je Dara Vukosavić, nadimkom je Crnogorka, pa je i sam start začinila crnogorskim orom.
Hitra Dara, ni za šta na svetu ne bi priznala koliko je nanizala decenija života, da bi u nastavku potvrdila koliko joj prijaju i Užičko kolo i Moravac Ej, kolo, kolo, naokolo…
– Milina prava. Uživali smo! – kratak je raport Zorice Dimitrijević.
Ruža Mijović je istomišljenik. Osmeh joj ne silazi sa lica. Anica Hunjadi je stalni član ove uvek razdragane družine. Sve joj godi. U top raspoloženju su Jela Vuletić, Branka Stanković, Stana Stošić, Anica Hunjadi, a Vitomiru Milenkoviću i ovaj put “upala kašika u med”, jedini je pripadnik jačeg pola, titraju žene oko njega, beg bi mu pozavideo.
Gde Srbina “posadiš”, tu naraste pesma i igra. Lepa je to osobina naroda kojem na radosti življenja pozavide mnogi. Kad su u parku Sen-Klu pesmu i kolo razvili naši dijasporci, prolaznici ih momentalno prihvatili i propratili aplauzima.
– Ko ste? – pitali su.
– Srbi – odgovor je.
– Bravo, Srbi – zaključili su.
Pera umesto Mišela
Dara vragolanka. Deli sendviče i svakome nešto “prišije”. A ni sebe ne štedi. Ima ona svog Mišela, čovek i po, još je i vredniji, suvo zlato, ali sad otkriva da nije loš ni Pera Nišlija, pa ako je napusti njen Mišel, ona će pred oltar odvesti Peru Nišljiju. Istina, ne poznaje ga, samo je čula za njega, a čim je čula – valjda Pera i vredi. Tako Dara društvo do vriske dovela, pukli od smeha.
