Proteklog vikenda u prostorijama KUD Zlatni opanak u Berlinu tri dana je trajao seminar za igrače i umetničke rukovodioce folklornih društava. Učesnici su stigli iz četiri evropske države, 15 ansambala.
Među njima se našao i jedan bračni par, Nataša i Marko Banjac iz Štutgarta. Njihova priča nas uverava da imaju najviše razloga da o folkloru govore sve najbolje.
– U svet folklora sam ušao 2011. godine u KUD Raška, jer iz tog mesta dolazim. Neko vreme sam bio profesionalni fudbaler u FK Slavija, ali mi to nije nešto išlo, pa sam tek u folkloru pronašao svoj talenat i od 2011. aktivno igram. U Nemačku sam stigao pre šest godina, ali folklorom nisam prestajao da se bavim. Štaviše, zahvaljujući folkloru sam i uspeo da dođem u Nemačku i upoznam sadašnju suprugu. Počeo sam u društvu u Raštatu, a onda sam se preselio u Štutgart i nastavio u Srpskom centru Štutgart gde sam već dve godine – prvi je počeo priču Marko.
Ističe da su ih domaćini iz Zlatnog opanka vrlo lepo dočekali.
– Organizacija je odlična. Svakako, oseti se i kvalitet predavača, a to je važno da bi igrači pristali da dođu. Tako i nama nije bilo teško da pređemo više stotina kilometara, da bismo prisustvovali ovom seminaru. Folklor nam je svima u srcu, a veliki je plus kada je i organizacija ovako dobra.
Nataša je u potpunosti saglasna sa suprugom.
– Organizacija je zaista uspela, a predavači su odlični. Predusretljivi su, tako da uvek možemo da postavljamo pitanja, što je važno za nas koji smo odrasli u dijaspori, jer ne možemo baš sve reči da razumemo. Ja sam rođena u Štutgartu, a folklorom se bavim više od 25 godina.
Uz veliki osmeh Nataša nam kaže da je trenutno na porodiljskom bolovanju i da gotove sve vreme provodi sa sinom Jovanom.
– On je nedavno rođen i kruna je ne samo naše ljubavi, ali i zajedničke ljubavi prema folkloru.
O nasledniku, ponosni tata dalje dodaje:
– Jovan ima tek dva meseca. Nadamo se da će i on da krene našim koracima i uključi se u folklor čim prohoda. Bavljenje folklorom je nama toliko toga doneo, a meni gotovo sve, jer sam zahvaljujući njemu i uspeo da dođem u Nemačku, snađem se i oformim porodicu. Sa KUD-om Raška sam jednom prilikom krenuo na inostranu turneju, i zaustavio se na gostovanju u gradu Raštat. Dalji životni događaji, poneli su me, kao kada zaigram u kolu. Sa prvim folklornim koracima u Nemačkoj, krenuo sam u Raštatu, a prijatelji iz tog društva su mi pomogli oko svih ostalih koraka, pre svega da se snađem oko boravka i nađem smeštaj i posao.
Odmor samo u Srbiji
Nataša navodi da je njen tata u Nemačku došao iz Loznice, a mama iz Banjaluke.
– Što se tiče posla, radim u građevinskoj firmi, kao poslovođa. Imala sam sreću sa tim poslom, da dobijem dobro mesto, i dugo sam bila angažovana na projektu Štutgart 21, gde sam mnogo toga naučila.
Marko je u Srbiji završio mašinsku školu, počeo da studira na Višoj ekonomskoj školi koju je napustio zbog fudbala. Sada radim u papirnoj industriji u Štutgartu. On ne krije da, kada su odmori i putovanja u pitanju, kao cilj dolazi u obzir samo Srbija.
– Otkako smo, Nataša i ja zajedno, na odmor smo išli samo u Srbiju, i nigde više. Meni je cela familija u Srbiji, a i Nataša voli da idemo tamo tako da ne propuštamo nijednu priliku. Nadamo se da će već u maju i Jovan prvi put dobiti priliku da upozna Srbiju.
