Tenzije između SAD i Irana su na najvišem nivou otkako su iranske snage u četvrtak oborile američku bespilotnu letelicu za posmatranje, piše Al Džazira Balkans.
Dve države su u veoma zategnutim odnosima još od Trampove odluke prošle godine da povuče Vašington iz višedržavnog sporazuma koji je obustavio nuklearni program Teherana, a nakon toga je usledio povratak oštrih ekonomskih sankcija ovoj azijskoj državi.
Situacija je eskalirala proteklih nedelja posle napada na šest komercijalnih tankera u Persijskom zalivu i činilo se kako je dostigla najvišu tačku u četvrtak kada su iranske snage objavile da su oborile američki dron. Iran tvrdi kako je letelica ušla u njegov vazdušni prostor, dok SAD kažu kako je bila pogođena iznad međunarodnih voda.
Poslednja dešavanja izazvala su uzbunu širom sveta, a brojne globalne aviokompanije menjaju putanje letova kako bi zaobišle ovaj region.
Trita Parsi, profesor bliskoistočne politike na Univerzitetu Džordžtaun i bivši predsednik Nacionalnog iransko-američkog saveta, kaže kako Trampovi savetnici, među kojima su državni sekretar Majk Pompeo i savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, treba da snose veći deo krivice za trenutne tenzije.
– Nalazimo se na veoma opasnoj teritoriji, predsednik SAD je napravio pravi potez opozivom napada. Veoma je jasno kako su ga njegovi savetnici pogrešno uputili kada su mu, kao u Venecueli, savetovali da vodi veoma agresivnu politiku koja ga je stavila u nezgodnu poziciju i sada on ima sve manje dobrih opcija na raspolaganju – smatra ovaj stručnjak.
Mohamad Marandi, šef odeljenja za američke studije na univerzitetu u Teheranu, smatra da Iranci imaju malo poverenja u SAD i da Trampova odluka da odustane od planiranog napada neće popraviti odnose sve dok su sankcije tu.
– Ne mislim da iko poštuje Trampa bez obzira na odustajanje. To možete pitati ljude čiji su članovi porodica umrli zbog manjka lekova, naročito one koji su imali tumor – kazao je on i dodao da je Tramp možda odustao jer je prepoznao da bi odgovor Irana na napad SAD bio “nesmotren i neproporcionalan”.
U takvom scenariju, Iran bi verovatno napao američke saveznike u regionu, među kojima su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, država iz koje je navodno i poleteo oboreni dron.
– Mislim da bi bila ogromna greška Amerikanaca da pretpostave kako bi iranski odgovor na bilo kakav udar bio ograničen. Bio bi veći nego početni udar, bio bi neproporcionalan i bio bi nesmotren. I ne bi na meti bio samo agresor, meta bi bile i one države koje su dozvolile SAD da izvrši napad – navodi ovaj profesor.
Andreas Krieg, predavač bezbednosnih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu, misli da su Vašington i Teheran postigli “napeti vrhunac”, gde bi dodatni sporovi eskalirali u otvoreni rat. Dodaje kako su obe strane zbog toga pokazale uzdržanost.
– Sada vidimo da su obe strane došle u stanje gde dalja eskalacija ne može proći bez prelaska praga rata. Do sada smo ispod tog praga. Obaranje bespilotne špijunske letelice je takođe nešto ispod praga rata i zato smo videli uzdržanost. Trenutno smo u veoma napetoj prelomnoj tački gde obe strane treba da priznaju i razumeju da nema daljih koraka bez većih borbenih operacija. Mislim da je sada zrelo vreme za diplomatiju – zaključuje ovaj stručnjak.
