Koliko štete može da napravi Tramp za 71 dan?

EPA/JIM LO SCALZO

Donald Tramp odbija da prizna poraz na izborima protiv protivkandidata Džoa Bajdena, tvrdeći da je rezultat posledica masovne izborne prevare.

Stoga mnogi u Americi i izvan nje postavljaju pitanje koliko bi štete Tramp mogao napraviti do 20. januara kad bi ga na poziciji predsednika, ako ne dođe do zaista neviđenog preobrata, trebao zameniti Bajden.

CNN piše kako Trampovo odbijanje da prizna poraz neće zaustaviti Bajdenovo preuzimanje vlasti, ali da bi “drumske blokade” koje Trampova administracija na odlasku postavlja nadolazećoj mogle izazvati ozbiljne probleme. Drugim rečima, nije pitanje odlazi li Tramp, već koliko haosa može izazvati na odlasku.

Tužbe o izbornim neregularnostima koje je Trampov štab podneo u saveznim državama ključnima za ove izbore, prvenstveno Pensilvaniji, te neslužbene optužbe o lažiranju glasova koje on i njegovi saveznici žustro pominju ovih dana, ukazuju na to da će sledeći 71 dan zaista biti u najmanju ruku jednako turbulentan kao i četiri godine Trampovog predsedničkog mandata.

Tramp je možda “lame duck” (eng. “hroma patka”) predsednik, što je u američkom političkom žargonu izraz za aktuelnog predsednika koji se više ne može ponovo kandidovati ili je izgubio izbore, ali i dalje ima pune predsednička ovalašćenja do inauguracije. Samo mu nepisana konvencija nalaže da ih ne koristi, a znamo da je Tramp predsednik koji, blago rečeno, ne drži previše do političkih konvencija i normi.

Državna agencija odbija da potvrdi Bajdena kao predsednika

Ni američka Uprava za opšte poslove (GSA) još uvijek nije priznala Bajdena kao novoizabranog predsednika, zbog čega njegov tim razmatra pravni postupak protiv te državne agencije.

Direktorka GSA-a Emili Marfi, koju je Tramp na tu dužnost postavio 2017. godine, još uvek nije utvrdila “jasnog pobednika”, za šta je ova agencija ovlašćena, kazala je njena portparolka. Zakon ne govori izričito kada se GSA mora oglasiti, ali Bajdenov tim tvrdi da je njihova pobeda čista i da se odlaganje ne može opravdati, bez obzira na to što Tramp odbija da prizna poraz.

Kako prenosi portal Politiko, Trampov šef kancelarije predsednika Mark Medous rekao je da GSA verovatno neće potvrditi Bajdena kao pobednika barem do petka, a možda ni mnogo kasnije od toga, dok čeka da savezne države završe brojanje glasova i da se u onima u kojima je rezultat tesan i osporavan – a u isto vreme odlučujući za pobedu – ne provede ponovno prebrojavanje glasova.

Trump je u svojoj borbi angažovao i svog ministra pravosuđa Vilijama Bara, čija funkcija bi prema američkim političkim normama trebala biti neutralna, budući da je u isto vreme i glavni državni advokat. No Bar je danas poslao pismo saveznim tužiteljima u kojima im daje ovlašćenje da istraže “utemeljene tvrdnje o izbornim nepravilnostima i beleženju glasova”, pozivajući ih pritom da ne istražuju “ishitrene ili nategnute” tvrdnje i dodajući da je on sam to “već učinio u specifičnim slučajevima”. Bar u svom pismu, međutim, nije izneo dokaze navodne izborne prevare.

Tramp pre izbora odbijao da prihvati eventualni poraz: Videćemo

U septembru ga je novinar na press-konferenciji upitao: “Pobedite li, izgubite ili se povučete s izbora, hoćete li se danas ovde obavezati na miran transfer vlasti nakon izbora?”

“Moraćemo da pričekamo i vidimo šta će se dogoditi”, odgovorio je tada Tramp, nakon čega je dodao, “iskreno, neće biti transfera vlasti, samo nastavak”.

A kad je Tramp na prvoj od dve predsedničkoe debate upitan da pozove svoje pristalice da prihvate rezultat i ostanu mirni u slučaju poraza, dao je odgovor koji je mnoge zabrinuo: “Pozivam ih da glasaju. Nadam se da će izbori biti pošteni, ali ako vidim manipulaciju desetaka hiljada glasova, ne mogu pristati na to. Oni varaju. Pronašli su listiće vojske u kanti za smeće.”

Podsetimo, Tramp je još u izbornoj noći proglasio sebe pobednikom, dok je prebrojavanje glasova bilo vrlo daleko od završetka, verovatno svestan da će dopisni glasovi doneti preokret Bajdenu. Na kraju krajeva, sam Tramp je uporno predstavljao glasanje poštom kao nesigurno i odvraćao svoje glasače od takve vrste glasanja, a demokratski glasači su i inače skloniji glasanju poštom od republikanskih. Tramp je zatražio da se odmah prekine brojanje glasova i da se glasački listići pristigli poštom nakon zatvaranja birališta ne uvaže.

“Scenario sudnjeg dana” zasad se ostvaruje

A Trampovo preuranjeno – i potpuno neosnovano – proglašenje pobede, koje je kasnije ponovio na Tviteru, u skladu je s onim na šta su analitičari upozorili kao “scenario sudnjeg dana” ili “scenario iz noćne more”. Prema tom scenariju, Tramp bi iskoristio tzv. “crvenu fatamorganu”, odnosno njegovo vodstvo pre prebrojavanja dopisnih glasova, za proglašenje pobede, nakon čega bi optužio demokrate za najveću krađu glasova u američkoj istoriji, a ministar pravosuđa Bar otvara istragu o toj navodnoj izbornoj prevari dopisnim glasovima. Sve se to, kako vidimo, već dogodilo.

No ono što sledi u ovom scenariju posebno je alarmantno. Trampovi republikanci u saveznim državama u kojima drže vlast, poput Mičigena, Viskonsina, Pensilvanije ili Arizone, mogli bi poslati elektore koji će glasati za Trampa, uprkos službenoj pobedi Bajdena u tim državama, pozivajući se na navodnu izbornu krađu. Takva odluka, pomalo neverovatno, ne bi bila u suprotnosti s američkim ustavom jer isti ne obvezuje elektore da glasaju za izbornog pobednika. Trampove pristalice mogli bi pak objaviti lične podatke (što se na engleskom zove doxxing) elektora koji su trebali dati glasove za Bajdena, zajedno s lažnim optužbama da su plaćenici Sorosa ili da su povezani s imaginarnim pedofilskim lancem protiv kojeg se Tramp bori, prema QAnonovcima.

Levičari i Bajdenovi glasači izlaze na ulice tražeći da Trump prizna poraz. Kao i obično, većina demonstranata je miroljubiva, ali manjina nasilna. Tramp na to poziva svoje pristalice, od kojih su neki militantni i naoružani, da i oni izađu na ulice. Izbijaju nasilni sukobi između dva tabora, ima ranjenih, ali i mrtvih. Obe strane krive jedna drugu za nasilje, baš kao i dosad.

A onda je svašta moguće – pa i slanje vojske na ulice i proglašenje vanrednog stanja, odnosno vojnog zakona kako bi se zaustavilo krvoproliće. A onda bi Tramp teoretski mogao, ako na neki način suspenduje ustav, ostane u Beloj kući i nakon 20. januara.