Prema podacima te organizacije u periodu od od 2001. do 2010. u proseku se iz Srbije iznosilo oko 5,144 milijardi dolara.
Bez premca, najviše novca, u proseku, godišnje se iznese se iz Kine (247, 170 milijardi dolara) a zatim iz Meksika 47,5 milijardi. Iz finansijskog sektora Malezije iznese se 28,524 milijardi dolara, slede Saudijska Arbija (19,610) i Filipini (13,782) i Nigerija sa 11,131 milijardi dolara iznetog novca.
Bolje rangirane od Srbije su Hrvatska, Mađarska, Crna Gora, Bosna i Makedonija, dok se Slovenija ni ne nalazi na listi.
Na primer, u Hrvatskoj se godišnje opere oko 1,3 milijarde dolara, u Mađarskoj 1,410 milijardi, a u Bosni oko 800 miliona dolara.
Novac se iznosi knjigovodstveno, ne u torbama
GFI u svojim izveštajima prati samo tokove novca preko bankovnih računa, a ne vrši procenu koliko je para iz neke zemlje izneto u gotovini.
Stručnjaci za Telegraf.rs pojašnjavaju da se pare iznose knjigovodstveno, a ne u torbama.
Jedan od ključnih načina na koji se iznosi novac, kažu stručnjaci, odnosi se na transferne cene u spoljnoj trgovini. Konkretno, kupi se nešto, na primer, u Nemačkoj za 1.000 evra, a ovde se to registruje kao 3.000 evra (dvojne fakture) i razlika od 2.000 završi na računu u Nemačkoj.
Ili, izvoz vredi 1.000.000 evra, ali se proda stranoj firmi za 600.000 evra i ovde se knjiži gubitak od 400.000, a profit se seli u inostranstvo.
Interesantno da čak 95 odsto takvih transakcija ide preko banaka (ne računajući drogu i slične poslove), ali krajnje legalno kroz knjigovodstvo.
Zbog toga OECD i druge organizacije žele da smanje ove poslove kroz razvijanje zakona i metoda u praćenju transfernih cena.
