Grujica Đorđević je na teži način saznao da je praktično nemoguće ustanoviti koliko je polovni automobil prešao kilometara pre kupovine. On je zapazio na sajtu polovniautomobili.com vozilo Volkswagen Pasat, koje je oglasila agencija Speed iz Šapca. Otišao je, kako kaže, sa sinom u Šabac, na auto plac, da vidi automobil i auto mu se dopao jer je prodavac, kako tvrdi, ,,nahvalio automobil i rekao da u Srbiji nema dva automobila sa takvom opremom“.
Grujica je odlučio da kupi vozilo koje ga je, kako kaže, koštalo 4.850 evra. Problemi su počeli ubrzo pošto je preuzeo automobil. Kako objašnjava, dobio je neprijatnu informaciju u vezi sa kilometražom koju je vozilo prešlo.
,,Gospodin koji radi na registraciji je video da na autu stoji da je auto prešao 148.000, a u carinskoj deklaraciji stoji 217.400 i i on me je pitao da li sam video to, a ja pojma nisam imao o tome“, kaže Grujica.
Grujica je, posle svega što se dogodilo, tražio povraćaj novca. Novac mu je vratio Zoran Isailović vlasnik agencije Speed koja je na sajtu polovni automobili oglasila vozilo. Kako Grujica tvrdi, automobil je vratio prodavcu, a njemu je vraćeno 150 evra manje nego što je dao.
Nekoliko dana kasnije, oglas za ovaj automobil je ponovo postavljen na sajt polovniautomobili.com. U novom oglasu Pasat je prešao 149 hiljada kilometara. Kada smo mi snimali vozilo, kilometar sat je pokazivao da je Grujičin Pasat prešao nešto više od 151.000 kilometara.
Jasno je zašto je prodavac prvi put vraćao kilometražu za 60.000 kilometara, ali zbog čega je drugi put vraćao kilometražu za dve hiljade kilometara je zagonetka.
Nakon što smo od Polovnih automobila zatražili podatke o oglašivaču i tačnom sadržaju oglasa, oglas je povučen sa sajta.
Na pitanja u vezi sa smanjivanjem kilometraže odgovore nismo dobili od prodavca automobila Zorana Isailovića.
Koliko je moje vozilo prešlo kilometara?
Prevare se kilometražom su moguće, između ostalog, zato što kupci retko kad mogu da dobiju tačnu informaciju o pređenoj kilometraži polovnog automobila od predstavnika proizvođača. Kako nam je Grujica ispričao, ni u jednom Volkswagen-ovom servisu nije mogao da dobije tu informaciju.
,,Iz servisa u Jagodini su mi napisali da ne može da se ispita koliko je kilometara prešlo, a objasnili mi da je to zato što je nešto rađeno na kilometraži. Iz servisa u Požarevcu su mi samo usmeno rekli da su probali kompjuterom da uđu u kilometar sat, ali da neće da primi zato što je nešto rađeno na kilometraži“, kaže Grujica.
Pitali smo Porše SCG, generalnog uvoznika Volksvagen vozila za Srbiju, da li i kako vlasnici polovnih vozila mogu od servisa da dobiju informaciju o tačnoj kilometraži koju je vozilo prešlo.
Iz Poršea su odgovorili da stvarno stanje kilometraže nije moguće utvrditi uvidom u vozilo.
,,U nekim zemljama reklamiraju ,Proveru kilometraže’ a iza toga se krije procena pređene kilometraže.“, navode u odgovoru.
Osim toga, kako su nam rekli u Porše SCG, stav Volkswagena je da su ,,istorijski podaci u fabričkim sistemima vlasništvo stranke koja je vozilo dovozila u servis te da se isti zbog Zakona o zaštiti ličnih podataka ne mogu davati trećim licima“.
Tražili smo i od PR službe Volksvagena u Nemačkoj da nam potvrdi da li je ovo zaista njihov stav ili ne. Odgovor nismo dobili.
Ovakva politika Volkswagena praktično onemogućava da kupac ili vlasnik polovnog automobila dobije kompletnu informaciju o vozilu. U istoj situaciji su i kupci polovnih vozila drugih proizvođača.
Manipulacija kilometražom
I dok kupci polovnih automobila praktično ne mogu da se zaštite od prevaranata, opremu za „nameštanje“ kilometraže je prilično lako naći na sajtovima i u internet prodavnicama.
Iz MUP-a su naveli da nisu nadležni da se bave problemom prodaje opreme koja služi za korigovanje kilometraže, već je to, kako navode, ,,u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija“.
Iz Ministarstva trgovine nismo dobili nikakav odgovor na pitanja o ovom problemu.
Manipulisanje kilometražom je pojava koja je veoma rasprostranjena i na Zapadu. Stručnjaci iz nemačkog auto moto saveza ADAC se od 2005. godine bave ovim problemom. Broj polovnih automobila sa smanjenom kilometražom je, prema njihovim podacima, iznenađujuće veliki u Nemačkoj.
,,Policija je utvrdila da je svako treće polovno vozilo u 2012. godini imalo vraćenu kilometražu. U načelu, najviše su ugroženi su kupci koji kupuju polovna vozila od fizičkih lica“, navode iz ADAC-a. Iz ADAC-a su takođe primetili da je napredak tehnologije išao na ruku prevarantima, a ne potrošačima.
,,Manipulacija pređenim kilometrima nije putem moderne tehnologije postala teža, već lakša. Ranije ste, na primer, morali da koristite bušilicu ili da rastavljate kilometar sat i da okrećete zupce, pa ponovo sve da spajate. Danas, uključite lap top, preko dijagnostičkog interfejsa unesete željenu kilometražu i stvar je gotova“, objašnjavaju u ADAC-u.
ADAC je izvršio i procenu koliko kupci polovna vozila u Nemačkoj plaćaju skuplje nego što bi trebalo. Kako tvrde, cena povećava u proseku za oko 3.000€ po vozilu.
U ADAC-u tvrde da su uspeli da izvrše pritisak na proizvođače da bolje zaštite podatke o kilometraži na svojim vozilima i nadaju se da ćemo rezultate njihove kampanje videti kroz nekoliko godina.
Podatak da je na svakom trećem polovnom vozilu u Nemačkoj nameštena kilometraža dobro ilustruje koliko je kupovina takvih vozila u stvari kupovina mačke u džaku za sve nas koji ne znamo da procenimo da li je vozilo u dobrom stanju.
Kod nas je jedino koliko toliko sigurno kupovati vozila koja su prvi put prodata u Srbiji i za koja postoji dokumentacija o obavljenim servisima. Problem je to što takva vozila koštaju više od uvoznih, koja mame cenom. U svakom slučaju vozilo pre kupovine treba odvesti na pregled, po mogućstvu u ovlašćeni servis.
