U mnogim kulturama nezamislivo je da obrok ne sadrži barem deo ukiseljenih namirnica, odnosno zimnice. Takav obrok se ne bi smatrao kompletnim. Međutim, mnogi se pitaju da li je takav običaj zapravo zdrav.
Kiseljenje je drevna metoda očuvanja hrane koja se prenosi generacijama i u mnogim je kulturama ostala prisutna još iz doba kad se pokušavalo konzerviranje viška namirnica kako bi se kasnije konzumirale, kad im nije sezona ili ih nije lako nabaviti.
Zbog kiseljenja namirnica takođe se smanjuje bacanje hrane, a to je nešto što je svetu sada potrebno.
Ljudi jedu različite vrste ukiseljenih namirnica. Osim što je ukusna, mnogi se pitaju donosi li takva hrana određene zdravstvene benefite ako se konzumira svakodnevno.
Studija objavljena u “Journal of Food Science and Technology” kaže da, je glavni cilj kiseljenja odlaganje kvarenja hrane, uz dodavanje začina, soli, sirćeta, ulja i kiseline čime se pojačava ne samo ukus već i hranjiva vrednost same hrane.
Međutim, studije takođe pokazuju da konzumiranje kisele hrane može da ima brojne nuspojave koje su štetne za zdravlje. Studija objavljena 2018. godine u časopisu “Clinical Nutrition Research” ukazuje na to da iako tradicionalno ukiseljeno povrće ima malo kalorija, ono može da poveća želju za nezdravom hranom.
To može da dovede do gojaznosti i zdravstvenih problema poput visokog krvnog pritiska.
Treba imati u vidu količinu natrijuma, jer postupak kiseljenja povećava sadržaj natrijuma, a to je ključni faktor rizika za povišen krvni pritisak.
Takođe je važno napomenuti da je mnogo bolje jesti domaću ukiseljenu hranu od kupovne koja sadrži veštačke konzervanse.
U svakom slučaju ne treba preterivati sa ovakvim namirnicama, jedite ih, ali u umerenim količinama.
