I dok pomno razmišljamo o tome da svaka namirnica bude što zdravija, verovatno retko pomislimo koliko je zdrava posuda u kojoj spremamo i odlažemo hranu. Da li je svejedno od kog je materijala posuđe napravljeno, kako ga treba pravilno koristiti i kada može postati opasno po zdravlje govori Miroslav Otašević inženjer prehrambene tehnologije.
– Šerpa postaje toksična u onom momentu kada postane oštećena. Emajlirani sloj koji se nalazi unutar šerpe, koji je u stvari kontaktna površina hrane koju kuvamo i same šerpe postaje oštećen usled same ekspolatacije, ribanja, pranja metalnim žicama – navodi Miroslav Otašević.
– Taj sloj sigurno nije ispario već je ušao u sam proizvod, odnosno ručak koji smo kuvali – dodaje tehnolog.
– Koliko će to biti opasno za ljude zavisi od proizvođača, odnosno od vrste emajla – dodaje Otašević.
Neki emajli sadrže nikl, kadmijum, koji su izizetno kancerogeni, izazivaju i hormonske poremećaje i uopšteno jako loše utiču na zdravlje.
Za odlaganje hrane često koristimo i plastične posude. Da li su toksične zavisi pre svega od toga o kojoj plastici je reč.
– Mi ne smemo da ubacujemo vrelu hranu u plastiku jer postaje nestabilna pogotovo kada je reč o kuvanim jelima koja sadrže vodu ili nekim sosevima ili supama. Jer sve što sadrži vodu, a znamo da je voda jako polaran molekul sposoban da otkine delove plastike, ta plastika prelazi u sam sadržaj, odnosno prelazi u proizvod koji smo skuvali – objašnjava Otašević.
Kada je reč o tiganjima važe ista pravila kao i sa šerpama. Čim je oštećen treba ga izbaciti iz upotrebe.
– Postali smo malo razmaženi i ne biramo tiganje po kvalitetu nego po tome koliko se lepi hrana i koliko je lakše skuvati ili ispeći. Međutim, moj savet i svih stručnjaka je da se koriste materijali koji su inertni, koji nemaju nikakve premaze. Znači, ta kontaktna površina izemeđu hrane i šerpe da ne bude premazana ničim – naglašava tehnolog.
Plastična ambalaža je označena određenim brojevima. Ukoliko smo se već opredelili za plastično posuđe, inženjer tehnologije hrane preporučuje da je najpouzdanija ona sa oznako dva.
– Reč je o plastici najveće gustine koja je najmanje podložna oštećenjima. Što se tiče ostalih brojeva, četiri i pet su nešto između, a tri i šest treba izbegavati – kaže Otašević.
Kada je reč o kuhinjskom posuđu inženjer prehrambene tehnologije, Miroslav Otašević, tvrdi da je najbolje koristiti nerđajući čelik koji nema nikakve premaze.
