Oko ove teme poslednjih godina šire se kontroverze. Kako je postala popularna u poslednjih deset godina, ovu tvrdnju pobijala su neka istraživanja i nazivali je mitom, a da li je baš tako?
U poslednje vreme neki stručnjaci su odlučili da ponovo pokrenu tu temu zbog sve više zastupljenog sedalačkog načina života, koji iz godine u godinu postaje sve veći uzrok zdravstvenih problema.
Istraživanje sprovedeno u Americi donelo je zabrinjavajuće rezultate. Više od 25 odsto Amerikanaca sedi duže od osam sati dnevno, a 44 odsto njih vežba malo ili nimalo. Prosečni Amerikanac gleda tri sata televiziju, a aktivno se kreće manje od 20 minuta dnevno.
Međutim, to nije slučaj samo sa Amerikom. Tokom dana potrebno je 60 do 75 minuta umerne fizičke aktivnosti, kao što je hodanje, da bi se neutralizovalo višesatno sedenje.
Prema studiji iz 2011. u kojoj su analizirani 800.000 ljudi i njihove navike sedenja, zaključeno je da ljudi koji najviše sede su u najvećem riziku da obole od kardiovaskularnih bolesti, u nekim slučajevima i sa smrtnim ishodom.
Brojke su zaista zabrinjavajuće:
– 112 odsto veći rizik za dijabetes
– 147 odsto veći rizik za srčani ili moždani udar
– 90 odsto veći rizik za kardiovaskularne bolesti
– 49 odsto veći rizik za smrt od nečega od navedenog
Zašto sedenje može da bude loše?
Dugotrajnim sedenjem smanjuje se cirkulacija. Ovo omogućava masnoćama da se nakupljaju u krvnim sudovima.
Takođe, može da dovede do oboljenja od dijabetesa tipa 2 zbog insulinske rezistencije ili do gojaznosti.
Studija iz 2018. pokazala je da 82 odsto ljudi koji svakodnevno predugo sede češće imaju problem sa začepljenjem krvnih sudova.
Osim toga, usporava se sposobnost tela da probavlja masti. U tom slučaju talože se svuda po telu.
Ali kako je sedenje neizbežno, potrebno je da pronađete načine na koje možete da uklonite negativne posledice.
Ustanite svakih sat vremena i napravite nekoliko koraka, rastegnite se.
Pazite na svoje držanje. Loše držanje može dovesti do problema sa kičmom, smanjenja cirkulacije, umora i gubitka snage u mišićima.
Ako morate da sediti, ispravite leđa, uvucite trbuh što bliže kičmi da biste aktivirali mišiće i održali cirkulaciju.
Radite za visokim stolom. Ako imate ovu mogućnost, srce će vam biti zahvalno.
Vežbajte. Pokušajte da se disciplinujete, da vežbate svaki dan i više šetate. Svaki minut kretanja se računa.
Dok će oko ove teme i dalje kružiti različita mišljenja, važno je naglasiti osnovnu razliku između pušenja i sedenja.
Dok je društvo u mogućnosti da ograniči i marginalizuje pušenje, sedi se sve više i više.
Iako sedenje ne može da bude isto kao pušenje, podaci pokazuju da u nekim slučajevima može da dovede do sličnih problema sa zdravljem.
