Koliko dugo može da opstane nemačka vlada?

Tanjug/AP

Sada nije pitanje da li će vlada Olafa Šolca, nemačkog kancelara, opstati, već koliko dugo, piše briselski “Politiko”.

Naime, Nemci su se suočili sa bitno drugačijom slikom posle glasanja za Evropski parlament i dok je Emanuel Makron, francuski predsednik, odgovorio na poraz od krajnje desnice na evropskim izborima izjavom o svojoj nameri da raspusti skupštinu, njihov kancelar je “nestao”.

Šolc, najveći gubitnik večeri, kada su saopšteni rezultati nestao je bez traga, ostavljajući pomoćnicima nezavidan zadatak da objasne najgore rezultate njegovih socijaldemokrata (SPD) na saveznim izborima u više od jednog veka, piše portal i nastavlja u istom tonu.

Njegova stranka je na trećem mestu, nakon što ju je pobedila i krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD). Šolc kaže da prevremeni izbori nisu u planu, ali o tome verovatno ne odlučuje on.

– Činjenica je da je koalicionoj vladi izglasano nepoverenje i Olaf Šolc mora da raspiše nove izbore kao Makron – rekao je Markus Zeder, bavarski premijer, na nemačkoj javnoj televiziji posle izbora.

Najnepopularnija vlada u modernoj istoriji Nemačke

Čak je i komentator levičarskog “Cajta” pozvao na nove izbore već ovog leta.

“Baš kao u Francuskoj, evropski izbori su bili izglasavanje nepoverenja Vladi”, napisao je Alan Pozener.

Iako ne postoje čvrsti planovi za raspisivanje takvog glasanja, visoki zvaničnici u Šolcovoj trostranačkoj koaliciji kažu za “Politiko” da se pripremaju za tu mogućnost.

Samo dve i po godine od početka mandata, Šolcova nestabilna vlada dostigla je prelomnu tačku. Opkoljen sukobima i, po mišljenju većine kritičara, prostom nekompetentnošću, Šolc je predsedavao najnepopularnijom vladom u modernoj nemačkoj istoriji, sa više od dve trećine Nemaca koji su izrazili nezadovoljstvo koalicijom.

Njegov lični rejting je takođe postavio negativan rekord sa više od 70 odsto Nemaca nezadovoljnih poslom koji je obavio.

Nakon lošeg upravljanja značajnom reformom da se nemačka energetska grejna infrastruktura prebaci sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju, Šolcova vlada je pretrpela poraz od strane najvišeg suda u zemlji, koji je proglasio njen budžet neustavnim.

Odluka iz novembra prošle godine oduzela je koaliciji desetine milijardi evra kojima je računala da će finansirati ostatak svog programa.

Koalicija je od tada u svađi, sa dve levo orijentisane stranke, Šolcovom Socijaldemokratskom partijom (SPD) i Zelenima u stalnoj borbi sa fiskalno konzervativnom Slobodnom demokratskom partijom (FDP), koju predvodi ministar finansija Kristijan Lindner.

Jednostavno rečeno, SPD i Zeleni žele da potroše više novca, a FDP, pozivajući se na nemačku ustavnu dužničku kočnicu, manje.

Taj zastoj će sigurno doći do vrhunca u narednim nedeljama kad koalicione stranke krenu u poslednju rundu pregovora o budžetu za 2025. godinu. Stranke žele da postignu sporazum do početka jula, pre letnje pauze, ali s obzirom na to da sve strane očajnički pokušavaju da spasu svoje političko nasleđe, dogovor se čini malo verovatnim.

Vlade u Nemačkoj skoro nemoguće “ubiti”

U većini parlamentarnih sistema nepisana pravila demokratske pristojnosti primorala bi lidera zemlje da raspiše nove izbore posle poraza koji je Šolc pretrpeo na evropskim izborima, piše “Politiko”. U Nemačkoj nije tako jer je vlade u ovoj državi gotovo nemoguće “ubiti”.

Da bi se izbeglo ponavljanje scenarija iz Vajmarske republike koja je doprinela usponu nacista, tvorci nemačkog posleratnog “Osnovnog zakona” nastojali su da obezbede stabilnost stvaranjem političkog sistema koji je zahtevao da se sukobi brzo rešavaju sa što manje ometanja.

Tako su postavili visoku lestvicu za vanredne izbore.

U Nemačkoj postoje dve mogućnosti za glasanje o poverenju.

Prema prvoj, poznatoj kao “konstruktivno glasanje o nepoverenju”, parlament može da smeni kancelara, ali samo ako izglasa zamenu u roku od 48 sati. S obzirom na to da je glavni problem trenutne koalicije nesposobnost partija da se dogovore o ključnim politikama, a ne o imenu kancelara, taj kurs izgleda malo verovatan.

Prema drugom scenariju, kancelar može da raspiše glasanje o poverenju, što se obično radi iz taktičkih razloga, kao što je pokušaj da dovede svoju koaliciju u red povezivanjem glasanja o poverenju sa važnim delom zakona.

Neki u Bundestagu smatraju da bi Šolc mogao da napravi takav potez sa budžetom kako bi prisilio FDP na dizanje ruku. To bi ipak bilo rizično, jer bi FDP takođe mogao da iskoristi glasanje kako bi krenuo ka izlasku iz koalicije. Ako bi Šolc izgubio, na predsedniku bi bilo da odluči da li će raspisati nove izbore.

U takvom slučaju, predsednik Frank-Valter Štajnmajer bi, umesto da raspiše nove izbore, mogao da zatraži od demohrišćana desnog centra (CDU) da pokušaju da formiraju vladu na osnovu rezultata izbora 2021, kada je ova stranka završila na drugom mestu. Ako CDU ne bi uspeo da izgradi koaliciju, predsednik bi tada mogao da raspiše nove izbore.

Taj zaobilazni proces je razlog zašto su glasanja o poverenju u posleratnoj Nemačkoj retka, bilo ih je samo pet, i obično su taktički potezi kancelara koji žele da ojačaju svoj politički položaj.

Jedini slučaj kada je kancelar nevoljno smenjen bio je 1982. godine, kada je FDP odustao od saveza sa SPD-om kancelara Helmuta Šmita, a to je bilo konstruktivno glasanje o poverenju koje je on izgubio.

Za Šolca pozivi na vanredne izbore će verovatno postati glasniji u septembru, kada se održavaju izbori u tri savezne države na istoku zemlje, gde je AfD najjača, pa će ova stranka verovatno pobediti na svim tim izborima.