Upravo su iza nas vaskršnji praznici kad su i crkve dupke pune, slično vremenu kada se obeležava Božić. U kolikoj meri pravoslavni Srbi imaju potrebu i da, pored ta dva praznika, dolaze u svoj hram? O tome su naši reporteri razgovarali sa sagovornicima u Sidneju, Melburnu i Brizbejnu. Dobili smo odgovore koji, pre svega, sugerišu da je potreba za molitvom u crkvi kod većine ljudi daleko veća nego samo dva puta godišnje, kako se inače veruje na osnovu broja vernika prisutnih za praznike.
Verujemo da će svako naći sebe u iskrenim odgovorima koje su "Vesti" dobile. Čitalac će primetiti i da dobar deo anketiranih potvrđuje ono što se i pre znalo: većina ljudi ovde su češće u crkvi nego što su bili u svojoj otadžbini. Ovde ih, kao što se vidi, na molitvena okupljanja vodi i usamljenost i udaljenost od ostale rodbine i prijatelja koju život u tuđini sobom neminovno nosi.
Jefto Ninković
Dolazim redovno, ali niko od nas ne bi trebalo da kaže da ne može češće i više da bude u našim hramovima. Ne brojim dolaske, ali nekad propustim neku nedelju, a nekad u sedmici budem tri puta na službi. Velike praznike ne propuštam ako nisam bolestan, a redovno se pričešćujem nakon vaskršnjeg i božićnjeg posta, nekad i posle drugih postova. Ipak, niko ne bi trebao da bude zadovoljan svojim odnosom prema crkvi. Uvek može bolje.
Rada Lubura
U crkvi čovek treba da se istinski preda molitvi, a fizičko prisustvo ne znači ništa. Ne propuštam nedeljne službe u crkvi u Vajkolu i svakako za velike praznike. Mislim da svako treba da ide onoliko koliko to istinski oseća i ima potrebu. Radim to po vlastitoj savesti i postim sve postove. Nekad je bolje da neko ne dođe, nego da bude nateran na to. To je veće zlo.
Sreto Trifković
Dolazim od prilike do prilike. Ne mogu reći da je to prečesto, ali sam redovna za glavne crkvene praznike i dođem na još neke službe nedeljom. To je nešto što bi svaki čovek trebalo da uskladi prema svojim osećanjima i stvarnim potrebama da prisusvuje službi i učestvuje u molitvi. Ako samo želiš da zbog nečeg pripališ sveću, i to je dovoljan razlog da dođeš u crkvu. Nikako da budeš viđen ili da sam računaš koliko si puta koje godine otišao u crkvu.Tamo se ne ide da bi imao opravdanje sam pred sobom.
Olivera Ćorović
To je lična stvar svakog pojedinca. Ne mogu reći da sam redovan, ali dolazim onda kad osetim potrebu da se pomolim Bogu ili zapalim sveću. To zavisi od odgoja, koliko je ko poneo tu naviku i potrebu iz vlastite kuće. Ne treba zamerati onima koji ne dolaze često. Najvažnije je da je čovek pošten i da se drži hrišćanskog morala. Ne možemo meriti po broju odlazaka u crkvu koliko je neko bolji čovek. Najvažnije je da ovde imamo svoje svetinje i da nas one najčvršće okupljaju kao zajednicu. Logično, bez svojih crkava ne bismo ni bili Srbi.
Jovan Radmilović
Idemo ja i žena stalno, a nekad i deca. Sinovi imaju jedan 28, a drugi 26 godina i naravno, na njima je da odluče kada će ići. Ali, od malih nogu sam ih vaspitavao da budu verni našoj veri i crkvi.
Željko Despot
Ja sam se rodio u Pljevljima, a dugo živeo u Sarajevu, pre dolaska u Australiju pre 35 godina. Ovde idem svake nedelje u crkvu. Da li sam tamo išao tako često? Da budem iskren nisam, ali nisam zapostavljao crkvu sasvim. Deca su mi tamo krštena, na primer.
Mihajlo Danilović
Svake nedelje sam u crkvi. Tamo odakle sam ja, od Topole kod Banjaluke, nije se pre išlo. Ne znam zašto, nisam bio u partiji, ali nisam imao vremena i nisam išao. Ovde sam kad sam došao išao u Ruti Hil, pa kasnije u Kabramatu, a sada mi je najbliže u Liverpulu.
Stojan Bajić
U crkvu idem jednom mesečno i kada su naši veliki praznici Božić i Vaskrs. Voleo bih da mogu češće da odem, ali radne obaveze mi ne dozvoljavaju. Kada idem u crkvu idem sa celom familijom.
Dragan Milić
Pošto sam penzioner, često idem u crkvu, možda dva puta mesečno i kada je Božić i Vaskrs. Kada idem u crkvu obično sretnem mnoge prijatelje i rodbinu i ostanemo celi dan.
Ana Petrić
Idem u crkvu desetak puta godišnje. Pogotovo kada su naši praznici Božić i Uskrs. Idem sa celom familijom i drago mi je kad vidim prijatelje i rođake. Uvek odlazim kad se trebam pričestiti i postim sve postove.
Srđan Jović
Pošto su me godine već stigle, u crkvu odem onoliko često koliko mi zdravlje dozvoli. Trudim se da budem što redovniji, pošto u crkvi sretnem i prijatelje, sa kojima posle službe popričam. Crkva je ipak mesto gde možemo da se pomolimo Bogu, ali i vidimo svoje starije prijatelje, koje još ovde možemo da vidimo.
Đorđe Vićanović
U Australiji sam punih 35 godina i moram da priznam da sam ranije nekako imao više vremena da dođem u crkvu. Danas, kada su me pritisle godine, evo već ih je tu 70, morao sam posete da proredim. Problem su noge, pa ne mogu da izdržim da odstojim tokom cele službe. Ipak mi je drago, da se srpski narod vratio svojoj crkvi, ako ne možemo ni oko čega, da se makar ujedinimo oko svoje crkve.
Zoran Simendić
Drago mi je da vidim da se ovako veliki broj ljudi okuplja oko svoje crkve u Australiji. To sam morao i da snimim video kamerom, da pokažem prijateljima kada se vratim u Sombor. Lično, nisam redovan u crkvi, rade se četiri smene, kući se borimo da zaradimo svaki dinar… Ovde smo u poseti ženinoj porodici.
Radojica Dakić
Obavezno dolazimo na glavne svece i praznike, drugim prilikama ređe. Zavisno od zanimanja i posla koji čovek ove radi, toliko ljudi i imaju vremena za odlazak u crkvu.
