Farmaceutske kompanije ulile su nam nadu u masovnu imunizaciju na koronavirus. Ali hoće li nas jedna doza štititi od zaraze ceo život ili samo nekoliko meseci?
Vesti o razvoju vakcina zvuče odlično. Kandidati Moderne i Fajzera nude 90-odstotnu zaštitu od Covida-19, a vakcina Astra Zeneke najmanje 70 postotnu.
I dok oprezno gledamo prema životu posle pandemije, nadajući se da će je vakcina pretvoriti samo u sećanje, glavno je pitanje koliko će dugo ljudi biti zaštićeni od virusa, piše agencija dpa.
Za odgovor je još prerano jer dosad nije moglo biti dugoročnih studija.
Sterilni i klinički imunitet
U nedavno objavljenoj studiji kalifornijskog Imunološkog instituta La Jolla sprovedenoj na zaraženim ljudima utvrđeno je postojanje antitela i T-ćelija – dva glavnih oružja ljudskog imunog sistema, najmanje pet meseci nakon zaraze, čak i kod onih s blagim simptomima.
To su ohrabrujući podaci, s obzirom na to da naš obrambeni sistem ima više različitih načina delovanja, rekao je Tomas Džejkobs s Instituta Bernharda Nochta za tropsku medicinu iz Hamburga.
Ova studija ukazuje na postojanje sterilnog imuniteta, odnosno onog koji uništava virus pre nego što prodre u ćelije, rekao je Džejkobs. A odgovarajuća vakcina bi čak mogla da izazove bolji odgovor antitela nego prirodna infekcija, naglasio je.
Usto je odgovor T-ćelija, to jest specifičnih limfocita za borbu s virusima, trajao više meseci, što ukazuje na razvoj kliničkog imuniteta, kaže Dćejkobs. To znači da će pacijenti imati samo blage simptome poput onih nalik prehladi.
Ali, na osnovu toga ne možemo da pretpostavimoi da će vakcina garantovati doživotni imunitet.
– Ova saznanja su obećavajuća, jer ako prirodna infekcija virusom može da izazove snažan odgovor T-ćelija, to bi moglo da znači da će vakcina postići isto – rekla je Fiona Vat, predsednica britanskog Medicinskog istraživačkog veća u stručnom časopisu British Medical Journal.
Vakcina stvara jači imunitet
Karsten Vacl, imunolog na Lajbnicovom institutu u Dortmundu, kaže da je čovek nakon infekcije blažim koronavirusima, poput onih koji izazivaju prehladu, obično zaštićen godinu do godinu i po.
– Ali ne možete porediti imunološku reakciju organizma nakon prirodne infekcije s onom koja će da usledi nakon vakcinacije jer je poslednja puno delotvornija – rekao je Vacl, glavni sekretar Nemačkog imunološkog društva, istakavši kako se ljudi zato nadaju da će vakcina omogućiti duži imunitet.
Za rizične grupe, poput korisnika domova za starije osobe, važnije je stvoriti vakcinu koja će garantovati sterilan imunitet, dok bi za opštu populaciju klinički imunitet verovatno bio dovoljan, kazao je Džejkobs.
Zasad nije poznato hoće li vakcina sprečiti širenje virusa.
– U slučaju jakog odgovora antitela, to je malo verovatno – kazao je Džejkobs, dodavši da bi kod kliničkog imuniteta mogao da postoji takav rizik, ali će za utvrđivanje te činjenice biti potrebno sprovesti dodatne studije.
Imunolog Vacl kaže da će vakcina najpre globalno smiriti situaciju.
– Čak i ako populacija bude zaštićena samo dve godine, svi koji žele mogu se vakcinisati ponovo i bez sumnje, više ne bismo imali pandemiju – rekao je.
