Koliko će Srbiju koštati sankcije Belorusiji?

EPA/Andrej Čukić

S obzirom na strukturu trgovinske razmene sa Belorusijom, zabrana uvoza prehrambenih proizvoda iz Srbije kao odgovor Minska na to što se Beograd pridružio sankcijama EU prema toj zemlji, simboličan je potez koji nam neće naneti veliku ekonomsku štetu, smatra agroekonomista Žarko Galetin.

Belorusija je stavila i Srbiju na listu zemalja koje podležu embargu na prehrambene proizvode, zato što je podržala sankcije EU uvedene toj zemlji. Odluka Minska koja je upravo objavljena datira sa 1. januarom ove godine, a važiće šest meseci.

Tokom tog perioda Srbija, ko ni druge zemlje na listi, neće moći u Belorusiju da izvozi mesne prerađevine, so, konditorske proizvode, mleko i mlečne proizvode, orašaste plodove, voće, povrće, masti životinjskog porekla.

Na pitanje koliko će to koštati Srbiju, Galetin za Sputnjik napominje da mi imamo relativno skromnu trgovinsku razmenu sa Belorusijom.

– Ona se godinama kreće između 100 i 120 miliona dolara, kako kad, i uglavnom je to pola-pola. Pokrivenost uvoza izvozom je, praktično, tu sto posto, što znači da je naš izvoz nešto preko 50 miliona dolara. Nije to uznemirujuće u smislu da će nam nanenti neku veću ekonomsku štetu – navodi on.

Pogotovo što, kako ističe, proizvode koji su pod embargom ni do sada nismo plasirali na tržište Belorusije. Zato on to, pre svega, vidi kao simboličan recipročan potez, kako to već ide u diplomatiji.

Galetin napominje da u strukturi našeg izvoza u Belorusiju dominaraju automobilske gume, okovi za stolariju, hartija, karton, veštačka stočna hrana. Tu su, takođe, poliesteri, pokrivači podova, beli lim…

Upravo ti proizvodi su činili naš izvoz u Belorusiju 2020. godine koji je vredeo 53,4 miliona dolara. Te godine obeležene pandemijom kovida vrednost ukupne trgovinske razmene dve države iznosila je 107,8 miliona dolara. U 2019. godini pre pandemije, ona je bila vredna 127 miliona dolara, a izvoz Srbije nepunih 60 miliona.

Galetin podseća da je Srbija jula prošle godine potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskoim unijom, čiji je Belorusija član, ali i da od 2009. godine sa Belorusijom ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini. Po njegovoj oceni, bescarinski izvoz naših proizvoda u Belorusiju koji nisu pod embargom neće biti ugrožen.

Srbija se krajem decembra prošle godine priključila novom paketu sankcija EU i Zapada Belorusiji tako što je svim beloruskim letelicama zabranila prelet i sletanje na teritoriju Srbije. To je učinila zajedno sa Severnom Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom, Islandom, Lihtenštajnom i Norveškom.

Prethodno je Brisel svim beloruskim avio prevoznicima zabranio letenje kroz vazdušni prostor EU, kao i pristup aerodromima EU nakon što su beloruske vlasti primorale avion irskog prevoznika da sleti u Minsk i na aerodromu uhapsile opozicionog aktivistu Romana Protaševiča.

Minsk je, počev od 1. januara, odgovorio šestomesečnim embargom na uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja koje “vode neprijateljsku politiku prema njoj”, uz napomenu da “u slučaju dalje negativne dinamike odnosa, lista zabranjenih proizvoda može da bude dopunjena”.