Konzumiranje previše dodatog šećera povezano je sa stanjima kao što su dijabetes tipa 2, bolesti srca i karijes.
Šećer može biti ukusan i brz izvor energije. Međutim, mnogi ljudi sve više vode računa o tome šta jedu, pa i o tome koliko šećera ima previše, navodi Novi list, a prenosi N1 Zagreb.
Popularne dijete govore o prednostima izbacivanja šećera i ugljenih hidrata, ali nisu svi šećeri isti. Mnoge namirnice sadrže prirodne šećere. Na primer, voće sadrži fruktozu, a mlečni proizvodi laktozu.
Dodati šećeri se dodaju hrani ili tokom obrade ili dok je pripremate – kao što je dodavanje meda u žitarice.
Previše dodatog šećera povezano je sa stanjima poput dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i karijesa, ali to ne znači da bi trebalo da izbegavate šećer u potpunosti. Međutim, važno je voditi računa o njegovom unosu i tome koja hrana može da sadrži neočekivani šećer.
Smernice za dodati šećer
Ne postoje posebne preporuke za količinu prirodnog šećera koju treba da jedete, ali postoje smernice za dodate šećere. Prema studijama objavljenim na portalu Health, Amerikanci u proseku dobijaju 13 odsto kalorija iz dodanog šećera, što je više od trenutnih preporuka.
Smernice za ishranu za Amerikance preporučuju odraslima da ograniče unos šećera na najviše 10 procenata ukupnog kalorijskog unosa.
Za referencu, ako unosite 2.000 kalorija dnevno, smernice preporučuju da ograničite unos dodatog šećera na 12 kašičica (50 grama) dnevno.
Američko udruženje za srce (AHA) ima ambicioznije preporuke. Oni sugerišu da odrasli ograniče unos šećera na najviše 6 odsto ukupnih dnevnih kalorija, što je 6-9 kašičica ili oko 30 grama šećera, za ishranu od 2.000 kalorija.
Preporuke su manje za decu. Prema Američkoj akademiji za pedijatriju, bebe mlađe od dve godine ne bi trebalo da konzumiraju nikakve dodate šećere, a tinejdžeri i deca starija od dve godine ne bi trebalo da konzumiraju više od 6 kašičica (25 grama) dnevno.
