Životni vek stanovništva predstavlja jedan od ključnih indikatora razvijenosti i kvaliteta života u nekoj zemlji. Prema najnovijim istraživanjima, Srbija se suočava sa zabrinjavajućim trendom kada je reč o očekivanom trajanju života njenih stanovnika.
Trenutno stanje i projekcije
Prema istraživanju koje je objavio Ceoworld magazin, prosečan životni vek u Srbiji značajno zaostaje za evropskim standardima. Projekcije pokazuju da će do 2030. godine prosečan životni vek u Srbiji dostići 78,4 godine, što predstavlja povećanje od samo 2,5 godine u odnosu na 2018. godinu. Ovaj skroman napredak svrstava Srbiju na 84. mesto među 195 analiziranih zemalja.
Uporedna analiza sa drugim zemljama
U poređenju sa drugim evropskim zemljama, situacija je posebno zabrinjavajuća. Dok će zemlje poput Španije i Švajcarske do 2030. godine dostići očekivani životni vek od preko 85 godina, Srbija će ostati među evropskim zemljama sa najkraćim očekivanim trajanjem života. Od evropskih zemalja, samo Rusija, Belorusija i Ukrajina beleže niže vrednosti.
Faktori koji utiču na životni vek
Istraživanje je uzelo u obzir brojne faktore koji utiču na dužinu života. Među njima su stope oboljevanja od raka, HIV-a i respiratornih bolesti. Takođe su analizirani životni stilovi stanovništva, uključujući konzumiranje alkohola, gojaznost, pušenje, visok krvni pritisak i nivo šećera u krvi, kao i navike u ishrani.
Zdravstveni sistem i prevencija
Jedan od ključnih faktora koji utiče na očekivani životni vek je kvalitet zdravstvenog sistema i dostupnost preventivne zdravstvene zaštite. U ovom segmentu, Srbija pokazuje značajne nedostatke, posebno u oblasti preventivne medicine i rane dijagnostike ozbiljnih oboljenja.
Životni stil i navike stanovništva
Način života srpskog stanovništva značajno doprinosi kraćem očekivanom životnom veku. Visoka stopa pušača, nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost predstavljaju ozbiljne faktore rizika koji smanjuju očekivano trajanje života.
Socioekonomski uticaji
Ekonomska situacija i standard života takođe imaju značajan uticaj na očekivani životni vek. Stres uzrokovan ekonomskom nesigurnošću, nezaposlenošću i niskim primanjima negativno utiče na zdravlje stanovništva i posledično na dužinu života.
Regionalne razlike
Unutar same Srbije postoje značajne regionalne razlike u očekivanom životnom veku. Stanovnici urbanih sredina, posebno većih gradova, u proseku žive duže od stanovnika ruralnih područja, što se može pripisati boljoj dostupnosti zdravstvene zaštite i višem životnom standardu.
Perspektive za budućnost
Iako prognoze pokazuju određeno povećanje očekivanog životnog veka do 2030. godine, tempo tog rasta je zabrinjavajuće spor u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Potrebne su sistemske promene u zdravstvenom sistemu i promociji zdravih životnih navika kako bi se ovaj trend ubrzao.
Mere za poboljšanje
Za značajnije produženje očekivanog životnog veka neophodno je sprovođenje sveobuhvatnih mera koje bi uključivale unapređenje zdravstvenog sistema, promociju zdravih životnih navika, poboljšanje socioekonomskih uslova života i veća ulaganja u preventivnu medicinu.
Iako statistički podaci o očekivanom životnom veku u Srbiji nisu ohrabrujući, postoji prostor za optimizam ukoliko se preduzmu odgovarajuće mere na sistemskom nivou.
Potrebna je dugoročna strategija koja bi obuhvatila sve aspekte koji utiču na dužinu i kvalitet života stanovništva, od zdravstvene zaštite do promocije zdravih životnih navika.
