Srbija je na kraju jula imala 36,7 tona rezervi zlata. U trezoru NBS praktično se nalazi tačno 2.936 poluga. Svaka je teška 12,5 kilograma, a ukupna vrednost je 1,8 milijardi evra.
Jednu tonu čini oko 80 poluga i to težine od po 12,5 kilograma i dimenzija 17,78 X 9,21 X 4,45 centimetara. Sve one su smeštene u trezorima NBS, odnosno nijedan gram zlatnih rezervi nije više u inostranstvu. NBS je praktično za jedan deo zlatnih rezervi izmenila mesto gde ih čuva.
Srbija je krenula putem kojim poslednjih godina idu mnoge države, koje su svoje zlatne rezerve iz inostranstva vratile u nacionalne trezore.
To je posebno bilo izraženo u vreme krize izazvane pandemijom koronavirusa, pa su 2020. godine centralne banke na globalnom nivou uvećale zlatne rezerve za 275 tona. Tako je i naša zemlja svoju tonu, smeštenu u Bazelu, nedavno povukla i sada su svih 36,7 tona ovih poluga u NBS.
Podaci pokazuju i da zlato kod nekih velikih sila čini čak 70 odsto njihovih ukupnih deviznih rezervi. Srbija naravno ne može da se meri sa tim velesilama ali može sa zemljama u razvoju, koje je, po poslednjim podacima, prevazišla.
– Zlato istorijski ima ulogu sigurne aktive, i ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize, kada mu i cena značajnije raste, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok – kaže guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Inače, zlato se gotovo u celosti (oko 96 odsto) čuva u obliku zlatnih poluga, dok se samo oko 4 procenta čuva u formi kovanog zlata. Finoća zlata od kojeg su izlivene iznosi 999/1000, odnosno njihov sadržaj predstavlja 99,9 odsto čistog zlata.
