Pročitajte šta kaže najnovije istraživanje oksfordskih naučnika.
Mnogi od nas videli su fotografije ili snimke veličanstvenih olujnih oblaka u obliku nakovnja koji ponekad nastaju tokom vrelih letnjih dana, ali verovatno mali broj zna kakve su temperature na njegovom vrhu.
Naučnici su sada objavili da se na vrhu takvih olujnih oblaka beleže temperaturu niže i od 100 stepeni Celzijusa.
Na vrhu jednog takvog sistema oblaka tokom tropske oluje 2018. godini bilo je -111 stepeni, što je rekordno niska temperatura, odnosno najniža zabeležena na “nakovnju”, navedeno je u nedavno objavljenom naučnom radu.
Oblak u formi nakovnja je zapravo kumulonimbus (debeli i gusti oblak koji se uzdiže strmo uvis) na čijem se vrhu oblikovao ravni deo. Kada tok vazduha u oblaku dostigne vrh donjeg sloja atmosfere ili troposfere, on će se obično izravnati i raširiti, pri čemu će poprimiti poznati oblik nakovnja.
U slučaju veoma snažne oluje, strmo kretanje vazduha može da probije gornji deo troposfere, tropopauzu, i prodre u stratosferu. To se dogodilo 29. decembra 2018, kada su stručnjaci zabeležili super hladni oblak, južno od ekvatora u zapadnom delu Tihog okeana, koji se nalazio na oko 20,5 kilometara nadmorske visine.
– Ovaj fenomen nazivamo prekoračenjem vrha (engl. overshooting top) – rekao je geofizičar i klimatolog Simon Proud sa Univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji, jedan od autora studije kojom je zabeležena rekordno niska temperatura.
– Prekoračenja vrhova su prilično česta, vidimo ih i u Velikoj Britaniji. Ali ovde se radi o značajnom prekoračenju. Obično se tokom prekoračenja vrha oblak hladi za oko 7 stepeni Celzijusa na svaki kilometar iznad tropopauze. A ovde smo imali temperaturu koja je za 13 ili 14 stepeni hladnija od tropopauze, tako da se radilo o velikom prekoračenju – rekao je Proud za britanske medije, piše hrvatski Indeks, a prenosi Sputnik.
Podaci istraživanja ukazuju na to da bi se broj ovakvih super hladnih oluja mogao povećavati. U poslednje tri godine bilo ih je u jednakom broju kao u poslednjih 13 godina. To je važno znati jer što je hladnija oluja, to je verovatnije da će ona izazvati opasne vremenske neprilike, poput munja i poplava.
– Ova rekordna super hladna oluja bila je usred ničega, što je zapravo dobro. Da smo se nalazili ispod nje, bili bismo kompletno mokri i izbombardovani gradom – kazao je Proud.
– Izgleda da su tokom poslednjih 20 godina ove hladne olujne grmljavine postale češća pojava. Zanimljivo je da u ovom delu sveta tropopauza zapravo postaje sve toplija, pa je za očekivati da tamo nađemo toplije, a ne hladnije oblake. To verovatno znači da imamo više ekstremnih oluja jer beležimo veća prekoračenja vrha nego pre – dodao je.
