Ubrzanje međugodišnje inflacije sa 10,4 odsto u maju na 11,9 odsto u junu vođeno je nešto višim rastom cena hrane i energenata od očekivanog, pri čemu se njihov doprinos ukupnoj inflaciji i dalje kreće oko 70 odsto, objavila je Narodna banka Srbije.
Inflacija je u junu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na mesečnom nivou iznosila 1,6 odsto.
S druge strane, međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu da utiču u većoj meri i dalje je znatno niža od ukupne i u junu je iznosila 6,7 odsto, navodi NBS.
Polovina mesečne inflacije u junu od 1,6 odsto posledica je rasta cena hrane (2,3 odsto), dok je druga polovina posledica rasta cena energenata (2,7 odsto) i rasta cena u okviru bazne inflacije (0,9 odsto).
U okviru cena hrane, rast cena prerađene hrane iznosio je 1,9 odsto, što je nešto sporiji tempo nego maju (2,3 odsto).
Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u junu bile više za 15,4 odsto, a cene neprerađene hrane za 25,4 odsto.
Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, pre svega rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane.
Kretanje cena energenata je najvećim delom bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na cene naftnih derivata na domaćem tržištu, čiji je rast cena u junu iznosio 4,7 odsto.
Pod uticajem snažnijih troškovnih pritisaka i veće uvozne inflacije, u junu je nastavljen i rast bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), pri čemu je taj rast bio manji od očekivanog.
Bazna inflacija u Srbiji nastavlja da se kreće na znatno nižem nivou i u odnosu na ukupnu inflaciju i u odnosu na baznu inflaciju u pojedinim zemljama srednje i jugoistočne Evrope, navode iz NBS.
Tome je nastavila da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja.
Smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja avgusta 2022. kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih, kao i odluka o ograničavanju cena pojedinih životnih namirnica, kažu u centralnoj banci.
Prema projekciji NBS iz majskog Izveštaja o inflaciji, s dolaskom nove poljoprivredne sezone, pod pretpostavkom da se ne ponovi prošlogodišnja suša, inflacija bi od avgusta ove godine trebalo da ima opadajuću putanju.
U granice inflacionog cilja, koji iznosi 3 ± 1,5 odsto, inflacija će se najverovatnije vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije, koji se odnosi na naredne dve godine.
