– Šaban Šaulić me zove Drvarko, jer sam rođen u Drvaru, tekstopisac Jelena Trifunović obično mi kaže Robot, a to objašnjava time da kod mene nema nedoumica i iskakanja, pošto nikad ne kasnim, precizan sam, odgovoran i znam šta želim. A pojedini drugari često me oslovljavaju i sa Mili – objasnio je popularni pevač, koji je za Grand narodnu televiziju snimio emisiju Veče sa Sašom Matićem, gde je bio domaćin i voditelj, te ugostio i svoje kolege Anu Bekutu i Šabana Šaulića.
Komplimenti za "Golubicu"– Pre nekoliko godina Sale i ja smo se našli na porodičnom slavlju kod našeg drugara, muzičara Dragana Ćirkovića Ćire. Orila se pesma, pa je Drvarko otpevao "Sanelu", "S namerom dođoh u veliki grad", "Golubicu", "Dođi da ostarimo zajedno" i još neke moje hitove. E, onda sam mu rekao: "Kako te, bre, nije sramota da skineš sve te trilere i ostale ukrase u pevanju?! Pa, je l’ to znači da ja sad mogu da idem u penziju?". Naravno, da sam se našalio, jer je fantastično sve izveo – pohvalio je Šaulić kolegu. |
Iako je trebalo da ovaj trojac narodnjačkih zvezda ima zajednički deo od dvadesetak minuta, snimanje je potrajalo. Ali, ne zato što su morali da ponavljaju određene segmente, nego su se oni veselili za svoju dušu, te ih Saša Popović nije prekidao.
Moglo je snimanje, koje je počelo u večernjim satima da se pretvori u svojevrstan muzički maraton do zore, jer su u studiju svi uživali u njihovom zajedničkom pevanju, kao i u pričanju viceva i anegdota sa nastupa.
– Nikada neću zaboraviti kada sam i kako upoznao Šabana. Bilo je to 1995. u restoranu Šumadijski trg dok sam bio srednjoškolac. Sredina nedelje, ja ranije krenuo na spavanje, pošto me je sutradan čekao naporan dan u školi, harmonija, istorija muzike i solfeđo. Pred ponoć je zazvonio telefon, i moju majku je zamolio harmonikaš Ratko Jovanović, koji je svirao u pomenutom restoranu gde sam rado odlazio i pevušio, da me odmah probudi. Želeo je da dođem u kafanu, jer se na njegov poziv pojavio Šaban, glavom i bradom. Za tili čas sam se rasanio, obukao i prosto odleteo u restoran. Ništa više nije moglo da me zadrži u kući, čak i da mi je neko rekao da ću ako ostanem dobiti sedmicu na lotou – smeje se Sale i dodaje da je ta noć bila za njega nezaboravna, upoznao je legendarnog pevača, koji ga je opčinio, pevao je pred njim i ostali su zajedno do sedam sati ujutro.
– Pošto su mi časovi počinjali u osam sati, naravno da nisam otišao u školu. Zaspao sam srećan i zadovoljan. A druženje sa Šabanom se nastavilo i traje do danas.
Za Bekutu je vezano prvo Sašino pojavljivanje na televiziji:
– Bilo je to 21. maja 1998, kada je Ana bila gost emisije "A što ne bi moglo" na Pinku. Pošto je dolazila i slušala me u beogradskom restoranu Krokodil, gde sam redovno svirao i pevao, odlučila je da me pozove u tu emisiju i pruži mi priliku da me upozna milionsko gledalište. Mojoj sreći nije bilo kraja. Izveo sam tri pesme, po jednu Miroslava Ilića, Harisa Džinovića i Šabanovu. Trema me je pojela! Svaki put kad preslušavam snimak mog televizijskog debija, dođe mi da sam sebe pošteno izudaram. Ipak, bila mi je to velika odskočna daska za kasnije.
"Džekom" podmazivali glasIako na ulasku u Grandov studio stoji obaveštenje da je zabranjeno unošenje pića i hrane, ovog puta napravljen je presedan. Matić je za ekipu i prijatelje nabavio osveženje, i niko mu to nije zamerio. Bilo je vode, sokova, ali i alkohola. Marina Tucaković i Bekuta su se zagrejavale uz džin-tonik, dok je Anin životni saputnik Milutin Mrkonjić pio viski. – Sipajte "džeka" Šabanu, mora čovek da podmaže glas, kako bi bolje pevao – dobacio je u jednom trenutku domaćin Matić svojim saradnicima, aludirajući na viski "džek danijels", koji je bio i u njegovoj čaši. |
