Prezime Kolašinac je, nesumnjivo, nastalo prema regionalnom poreklu ili prethodnom zavičaju porodice, dakle iz nekog od nekoliko Kolašina, oblasti oko gornjih tokova Tare i Ibra. Svaka familija koja je samo i "prošla" kroz Kolašin, kao jednu od etapa na migracionom putu, mogla je da uzme prezime prema ovom geografskom pojmu. Pošto je područje iz kojeg su ovi Kolašinci naučno slabo obrađeno, do porekla porodice našeg čitaoca moglo se doći samo posredno, a to nije bilo nimalo lako.
U oblasti gornjeg Ibra našli smo dve porodice sa prezimenom Kolašinac, u Šarpelju i u Kaznovićima, doseljene iz Ibarskog Kolašina, obe sa slavom Sv. Petka. U monografiji "Nadibar" zabeleženi su Kolašinci početkom 20. veka u šest kuća. I oni se se doselili iz Kolašina i imaju istu slavu. Isto kao Kolašinci (Petrovići) u Čajetini, onoj ispod najvišeg vrha Kopaonika, Suvog Rudišta, davno doseljeni.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada.Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljevič-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Među prezimenima u Crnoj Gori, navode se kao doseljenici u Novi Pazar u drugoj polovini 18. veka. Za jedne u okolini Kragujevca se kaže da su od Rovaca, možda zato i pominjanje najpoznatijih Rovčana Bulatovića kod našeg čitaoca. Međutim, u istom izvoru se kaže da su neki od Kolašinaca od Boškovića i Vukovića, iz Bjelopavlića, koji takođe slave Petkovdan.
Mišljenja smo da su Kolašinci našeg čitaoca od Petrovića, kako se i spominju u Čajetini i na Kopaoniku, te smo ih kao takve i pronašli među Bjelopavlićima (pleme u Crnoj Gori kod manastira Ostroga). Petrovići pripadaju širem bratstvu Grupkovića-Đurovića iz sela Petrušinovića. Njima pripadaju i Žunjići, Škerovići, Kržići, Badžovići, Ćipovići, Rekići, Minjačevići i spomenuti Petrovići, od kojih su Kolašinci g. Miroljuba. Svi slave Petkovdan.
