Sa pojavom lepog vremena i sunca sve češće izlazimo u prirodu, a to za sobom nosi rizik od unosa neopranog voća, neispravne hrane ili prljavih ruku.
Sve su ovo mogući uzročnici stomačnih tegoba, objasnjava za N1 dr Alesandra Vukov, pulmolog, alergolog i klinički imunolog i dodaje da “obično nakon kontakta sa infektivnim agensom, virusom ili bakterijom, posle dva do tri dana kreću simptomi: povraćanje, pojava retkih stolica, bolovi u stomaku i često povišena temperature”.
Kako ističe doktorka, „simptomi obično kreću naglo“.
Simptomi
Prema rečima dr Vukov, kada dete ispolji simptome savetuje se javljanje na pregled kod pedijatra, gde će se nakon pregleda deteta i procene opšteg stanja, uraditi analiza iz krvi i savetovati pregled stolice koji obuhvata pregled na bakterije (koprokultura) ili brzi antigenski testovi za detektovanje najčešćih virusa kao što su rota, adeno, astro i noro virus.4
– Mogući putevi infekcije su: putem hrane ili tečnosti koja je komtaminirana, dodirivanjem infektivnih površina ili predmeta, ali i direktnim kontaktom sa drugom osobom – ukazuje doktorka.
Dr Vukov ističe da tegobe zavisno od uzročnika obično traju od nekoliko do sedam dana, a u nekim slučajevima i do dve nedelje.
– Ako dete učestalo povraća i ima česte retke stolice može doći do dehidratacije deteta. Znaci dehidracije su: povećana žeđ, suve usne, beo jezik, plač bez suza, udubljene oči, bleda koža i utonula fontanela kod beba. Deca su tada obično razdražljiva, umorna, pospana i nezainteresovana. Ako prepoznate bilo koji od ovih simptoma, potrebno je da se javite na pregled u zdravstvenu ustanovu gde će nakon urađene laboratorije biti uključena infuzija sa nadoknadom izgubljene tečnosti i elektrolita – kaže dr Vukov.
Lečenje
Doktorka kaže da terapija obuhvata unos sredstava za rehidrataciju, probiotika i laganije hrane u vidu manjih i češćih obroka. Vrlo retko se uključuju antibiotici.
– Ishrana tokom trajanja infekcije zavisi od uzrasta deteta kao i od težine kliničke slike. Ukoliko dete ima blage oblike infekcije, ne povraća i nema mučninu, tada se savetuje terapija probioticima i nastavak uobičajene ishrane podeljene u manje obroke, kao i praćenje unosa tečnosti. Oporavak traje nekoliko dana, posle čega se dete vraća uobičajenom režimu ishrane – navodi dr Vukov.
Da bismo se zaštitili od infekcije, preporuka je da hranu uzimamo na proverenim mestima, da je ona sveža i termički obrađena, da peremo ruke pre dodirivanja hrane i pre jela, kako bismo u što većoj meri smanjili mogućnost zaražavanja.
