Većina zemalja je, posle nedavnog pokušaja Nigerijca Umara Faruka Abdulmutalaba da obori američki putnički avion, zatražila jačanje mera opreza, a mnogi aerodromi razmišljaju o uvođenju novih skenera.
Primer najvećeg aerodroma u Izraelu, "Ben Guriona", kod Tel Aviva, koji spada među najbezbednije u svetu, pokazuje, međutim, da je za bezbednost u vazdušnom saobraćaju ljudski faktor važniji od moderne tehnike, preneo je nemački radio Dojče vele.
Nisu svi jednaki
Princip jednakosti ne važi na ovom aerodromu. Važnu ulogu imaju etničko poreklo, vera, starost i životna situacija putnika. Izraelski stručnjak za terorizam Arijel Merari smatra da je takozvano "etničko profilisanje" putnika delotvorno i nužno. Prema njegovim rečima, mladi musliman je opasniji od starca koji je preživeo holokaust. Inače, u Izraelu ima detaljnih skenera, ali ne na aerodromu. Svako ko iz pojasa Gaze želi da uđe u Izrael mora na graničnom prelazu da uđe u "stakleni kavez", u kojem mora da stoji raširenih nogu. Ono šta vide kontrolori na ekranima ostaje tajna. |
Pripadnici službe bezbednosti ovog aerodroma ispituju svakog putnika pre nego što čekira kartu: "Kuda letite? Zašto ste bili u Izraelu? Ko vam je pakovao prtljag? Da li vam je neko dao da ponesete paket?". Ispitivanje ponekad traje i duže od 15 minuta.
Službenici, zatim, proveravaju da li je putnikova priča tačna – traže dokaze – dokumenta, pisma i druge papire. Ako je putnik sumnjiv, konsultuju se s kolegama, a zatim nastavljaju ispitivanje sve dok ne otklone i poslednju sumnju.
Sledeći korak je prolazak prtljaga kroz skener. Po vrlo netransparentnom principu, polovina putnika mora da otvori kofer. Kontrolori specijalnim aparatima traže tragove eksploziva, a posebno pažljivo se kontrolišu polutečni "suveniri" poput maslinovog ulja, meda i marmelade.
Od dolaska na aerodrom do čekiranja na šalteru ponekad prođe čitav sat.
Kontrolu najbrže prolaze izraelski Jevreji, stariji ljudi i porodice s decom, a najpodrobnije se pregledaju Arapi i žene koje same putuju.
