Američki predsednik Džo Bajden na predstojećem samitu sa Vladimirom Putinom u Švajcarskoj ne bi smeo da pređe “crvenu liniju”, a nedopustivi su i neprihvatljivi bilo kakvi zahtevi vezani za Krim, pitanje ulaska Ukrajine u NATO i razgovor sa pozicije sile, smatraju ruski političari i analitičari.
Ruski politikolog Ivan Konovalov podseća da je prva “crvena linija” postavljena još 2008. godine u Osetiji i ističe da je danas ta “kritična linija” pitanje ulaska Ukrajine u NATO, s obzirom da Rusija, sa stanovišta svoje bezbednosti smatra ulazak Ukrajine u Severnoatlantsku alijansu neprihvatljivom, piše Olivera Ikodinović za Sputnjik.
– Poželjno je stvari gledati šire, jer kada govorimo o Ukrajini, postavlja se pitanje i Gruzije. Sada je gruzijska tema iz određenih razloga manje aktuelna, ali ništa se suštinski nije promenilo – SAD i dalje Gruziju doživljavaju kao uporište za njen uticaj na Kavkazu i kao uporište za konfrontaciju sa Rusijom, dok je Ukrajina sada samo politički popularnija. U principu, ovo pitanje će Amerika i dalje posmatrati kao pitanje korišćenja određenih političkih tačaka za uticaj na Rusiju – kaže Konovalov za Sputnjik.
I sam Putin smatra da bi „neko“ trebalo da razmisli o tome kako bi Rusija trebalo da reaguje na širenje NATO-a prema ruskim granicama, o tome šta se može smatrati „crvenom linijom“, kao i kakve bi bile posledice pridruživanja Ukrajine NATO-u.
Ruski predsednik je izračunao da bi NATO rakete sa ukrajinske teritorije do centralnog dela Rusije i Moskve mogle da stignu za sedam do deset minuta, što je direktna pretnja bezbednosti Rusije. Pored toga, Putin ne deli mišljenje sa analitičarima, političarima i medijima koji se podsmevaju ideji pridruživanja Kijeva toj organizaciji.
Osetija je bila prva „crvena linija“
Konovalov podseća da je 2008. u Osetiji postavljena prva „crvena linija“ koja je pređena, a da je Rusija na to odgovorila munjevito i silovito.
– Svojevremeno, 2008. godine prva “crvena linija” postavljena je upravo u Osetiji, kada se jasno pokazalo da je ta agresija iza koje su stajale SAD neprihvatljiva. Shodno tome, Rusija je primenila silu – podsetio je Konovalov.
Krimsko pitanje je takođe jedna od „crvenih linija“, s obzirom da je za Moskvu ta tema već odavno zatvorena. Drugim rečima, pretenzije vezane za teritorijalni integritet Rusije su za Moskvu neprihvatljive, kao i sva druga pitanja koja se tiču unutrašnje politike.
Pored toga, ako se ponovo pokrene tema o pritisku sankcijama i nekakve pretnje, to će takođe biti „crvena linija“ koja se ne može preći.
– Krim je “kamen spoticanja” i to će uvek biti, pa će se o njemu uvek i razgovarati… Jasno je da će to ostati jedno od glavnih tema. Činjenica da Amerikanci uvek imaju pravolinijsku poziciju po pitanju Krima izgleda detinjasto. Ako želite neke konstruktivne sugestije – onda dajte sugestije, a ne ultimatume – kaže Konovalov.
Bajden ne treba da „pokazuje mišiće“
Političari i analitičari ističu da će tokom sastanka Putina i Bajdena, 16. juna u Švajcarskoj, biti veoma važna retorika i nadaju se da američki predsednik neće „pokazivati mišiće“, ucenjivati, iznositi zahteve i uslove, jer bi to osudilo samit na neuspeh. Dijalog je moguć samo uz međusobno uvažavanje, na ravnopravnoj osnovi i on mora biti konstruktivan, tim pre što je ovaj samit veoma važan ne samo zbog bilateralnih odnosa dve sile, nego i zbog bezbednosti celog sveta.
Veruje se da Bajden neće objaviti program novog Hladnog rata sa Rusijom, ali da neće tražiti ni načine za poboljšanje odnosa sa Moskvom.
– Čini mi se da će na ovom sastanku svaki pokušaj Amerikanaca da nam postave ultimatum biti “crvena linija”. Biće mnogo pitanja i ne sumnjam da će po svim tim pitanjima biti pokušaja diktiranja svoje volje, ali i da će svuda, u svim pravcima, biti postavljene “crvene linije” – smatra Konovalov.
Očekuje se da će glavne teme sastanka u Ženevi biti stanje i perspektive bilateralnih odnosa Rusije i Amerike, strateška stabilnost i aktuelna međunarodna pitanja, uključujući rešavanje „regionalnih sukoba“ i saradnju u borbi protiv pandemije virusa korona.
Ruski zvaničnici smatraju da ozbiljno dostignuće samita predsednika Rusije i SAD može biti formiranje okvira za budući rad na kontroli naoružanja.
