Spektar bolesti bubrega koji se javlja u našoj populaciji i u svetu dosta je širok i dobrim delom zavisi od geografske regije. Danas se u svetu govori o pandemiji hronične bubrežne slabosti i smatra se da svaki deseti stanovnik planete ima neki stepen hroničnog oštećenja bubrega, kaže za portal N1 prof. dr Rajko Hrvačević, internista-nefrolog.
Hroničnu bubrežnu slabost uzrokuju brojna oboljenja uključujući različite upalne (glomerulonefritisi, pijelonefritisi, intersticijski nefritisi), metaboličke (dijabetesna nefropatija, urična nefropatija), nasledne bolesti (policistična bolest bubrega, Alportov sindrom, Fabrijeva bolest i druge hereditarne bolesti), sistemske bolesti vezivnog tkiva (lupus, vaskulitisi), kalkuloza bubrega i mokraćnog trakta, hematološke bolesti (multipli mijelom), kongenitalne anomalije urinarnog trakta sa posledičnim hroničnim upalnim oboljenjem i/ili kalkulozom (vezikoureteralni refluks, suženja mokraćnih kanala), balkanska endemska nefropatija, oštećenja bubrega uzrokovana različitim lekovima, maligni tumori bubrega i urinarnog trakta čija je incidencija u porastu tokom proteklih par decenija i dr.
Ipak, najčešći uzrok hronične bubrežne slabosti, posebno u zemljama razvijenog sveta, danas predstavljaju oštećenja bubrega u sklopu šečerne bolesti i povišenog krvnog pritiska. Praktično, oko 40 odsto bolesnika koji se danas leče dijalizom upravo imaju ovaj uzrok oštećenja bubrežne funkcije, navodi dr Hrvačević.
– Problem je što se ova oštećenja funkcije bubrega, zbog nedostatka simptoma ili prisustva malog broja simptoma, uglavnom otkrivaju tek u kasnijim stadijumima bolesti odnosno godinama ili decenijama posle otkirivanja šećerne bolesti ili hipertenzije – ističe on.
Isto tako, kaže dr Hrvačević, savremeni način života koji karakteriše velika količina stresa i upotreba analgetika, kao i porast malignih oboljenja čije lečenje često zahteva primenu hemioterapije, takođe mogu dovesti do oštećenja bubrega.
Prema njegovim rečima, posebno treba izdvojiti nekritičnu primenu nesteroidnih antireumatika (ibuprofen, diklofenak, naproksen i drugo) koji se mogu dobiti i bez lekarskog recepta.
– Primena ovih lekova može kod nekih pacijenata dovesti do posebnog oblika upale bubrega (tubulointersticijski nefritis) ili češće do toksičnog oštećenja bubrega, naročito kod pacijenata koji već imaju oštećenu bubrežnu funkciju. Iz svakodnevnog kontakta sa pacijentima uočio sam da su mnogi pacijenti sa hroničnim oštećenjem bubrežne funkcije neobavešteni o mogućnosti njenog pogoršanja tokom primene ovih analgetika, posebno ako ih uzimaju kontinuirano u dužem vremenskom periodu – kaže dr Hrvačević.
Takođe, relativno česta primena inhibitora protonske pumpe koji se koriste za lečenje bolesti želuca i gastroezofagealnog refluksa (omeprazol, pantoprazol, esomeprazol, robeprazol i dr.) kod duže primene može dovesti do oštećenja funkcije bubrega ili pogoršati već postojeće oštećenje, dodaje on.
– Naravno, i neki antibiotici, antimikotici ili antivirusni lekovi kao što su aminoklikozidi (Gentamicin, Amikacin, Netilmicin), Amfotericin, Aciklovir i dr. takođe mogu dovesti do reverzibilnog ili ređe ireverzibilnog oštećenja funkcije bubrega. Nažalost, različite vrste oštećenja bubrega se javljaju i kod primene najnovijih oblika terapije za različite maligne bolesti odnosno primene tzv. biološke terapije – ističe on.
Generalno, svim pacijentima koji imaju neki stepen oštećenja bubrežne funkcije savetuje se da o tome obavezno informišu lekara koji im propisuje neku medikamentoznu terapiju ili da po potrebi konsultuju nefrologa, naglašava dr Hrvačević.
Kako prepoznati bolesti bubrega
Bolesti bubrega i mokraćnog trakta inicijalno se prepoznaju na osnovu simptoma i znakova koji se registruju tokom fizikalnog pregleda lekara. Spektar simptoma i znakova bubrežnih oboljenja je dosta širok i dobrim delom zavisi od vrste bubrežnog oboljenja.
– Najčešći simptomi su tupi ili oštri slabinski bolovi koji mogu biti bez propagacije ili sa propagacijcom duž mokraćnih kanala, kada su praćeni mučninom i povraćanjem, što uglavnom srećemo kod pacijenata sa kamencem u mokraćnom traktu. Pored toga, bubrežne bolesti se mogu manifestovati pojavom otoka tela (posebno lica i nogu), kao i tegobama sa mokrenjem (učestalo mokrenje uključujući noćno mokrenje, izmenjena količlina te izgled i miris mokraće, prisustvo krvi ili pene u mokraći itd.) – navodi doktor.
Jedan od važnih znakova koji može upućivati na bubrežno oboljenje jeste povišen krvni pritisak. Kada dođe do razvoja hronične bubrežne slabosti onda klinička slika zavisi od uzročnog oboljenja i stadijuma hronične bubrežne slabosti, dodaje on.
– U početnim stadijumima hronične bubrežne slabosti bolesnici mogu biti praktično bez ikakvih simptoma pa se bolest otkriva uglavnom putem laboratorijskih pretraga (patološki nalaz u mokraći, povišen serumski kreatinin i drugo). Nekad je prvi znak hronične bubrežne slabosti povišen krvni pritisak pa je neophodno da svi pacijenti sa hipertenzijom budu podvrgnuti laboratorijskim analizama i pregledu nefrologa. Kao što je navedeno napred, jedan od prvih znakova može biti takođe učestalo mokrenje, mokrenje tokom noći, suvoća usta i pojačana žeđ te promene u izgledu mokraća (bleda, penušava mokraća ili prisustvo krvi u mokraći) – ukazuje on.
Dr Hrvačević ističe da je hronična bubrežna slabost progresivna bolest i da na njen tok utiče pre svega aktivnost uzročne bolesti, ali svaki drugi stres kao što je dehidratacija, razne infekcije ili uzimanje nefrotoksičnih lekova dovode do njenog pogoršanja.
– U odmaklom stadijumu hronične bubrežne slabosti praktično nema organskog sistema u našem telu koji ne može biti pogođen. Najčeće se javlja zamor, gušenje, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, svrbež kože i pojava kožnih krvarenja, otoci tela, poremećaji stanja svesti, iritabilnost, usporen misaoni tok, bolovi u kostima, grčevi u mišićima i dr. Ukoliko se ne pristupi lečenje nekom od metoda za zamenu bubrežne funkcije (hemodijaliza, peritoneumska dijaliza ili transplantacija) bolest se završava fatalnim ishodom – upozorava doktor.
Rani znaci bolesti bubrega
Svaki slabinski bol ili pojava otoka ne znače uvek i postojanje bubrežne bolesti, kaže dr Hrvačević i dodaje da će u takvim situacijama lekar, na osnovu karakteristika slabinskog bola ili otoka te uz pomoć laboratorijskih analiza, utvrditi da li su slabinski bolovi posledica bubrežne bolesti ili bolesti kičmenog stupa i slabinskih mišića.
Isto tako otoci nogu su relativno često uzrokovani drugim oboljenjima kao što su bolesti vena i limfnih sudova, uzimanja nekih lekova (amlodipin i drugi vazodilatatori koji se koriste za lečenje povišenog krvnog pritiska), reumatskih oboljenja, smanjene funkcije štitaste žlezde, nedostatkom belančevina u krvi ili pak izražene gojaznosti.
Međutim, dodaje doktor, u svojim početnim stadijumima hronična bubrežna slabost pa i neke upalne bolesti bubrega kao što su glomerulonefritisi i oštećenja bubrega u sklopu šečerne bolesti ili povišenog krvnog pritiska, mogu biti bez ikakvih simptoma.
– Rana dijagnoza hronične bubrežne slabosti ima veliki značaj jer se primenom odgovarajućih terapijskih i dijetetskih mera progresija bubrežne slabosti može značajno usporiti, a ponekad i zaustaviti – ističe doktor.
– Zato se svim pacijentima koji imaju rizik za nastanak hronične bubrežne slabosti (pacijenti koji imaju šečernu bolest, povišen krvni pritisak, pacijenti sa porodičnim opterećenjem za bubrežne bolesti, pacijenti u odmakloj životnoj dobi) savetuju godišnji laboratorijski pregledi (merenje krvnog pritiska, određivanje kreatinina u krvi i pregled mokraće te ultrazvučni pregled bubrega i mokraćnog trakta) – kaže on.
Simptomi i laboratorijske analize koje ukazuju na problem
Klinička slika zavisi od vrste oboljenja bubrega i stadijuma bolesti, ističe dr Hrvačević.
– U početku bolesnici mogu da budu praktično bez ikakvih simptoma, posebno kada su u pitanju oštećenja bubrega u sklopu šečerne bolesti, hipertenzije ili nekih imunoloških upalnih oboljenja (različite vrste glomerulonefritisa i drugih nefrtisa). U ovakvim slučajevima jedini način da se to oštećenje utvrdi jesu laboratorijske analize (patološki nalaz u mokraći, povišen serumski kreatinin i drugo) – kaže on.
Doktor ukazuje da treba imati u vidu da normalna vrednost serumskog kreatinina ne znači obavezno i odsustvo bolesti bubrega.
– Naime, vrednost serumskog kreatinina raste tek kada je bubrežna funkcija smanjena za 50 odsto i više. Stoga su u celokupnom sagledavanja pacijenta po pitanju bubrežne bolesti obavezno radi pregled urina i pregled nefrologa uključujući ultrasonografski pregled bubrega i mokraćnog trakta – navodi on.
Na oboljenje bubrega takođe može da uputi postojanje malokrvnosti koja se obično javlja kada postoji i oštećenje bubrežne funkcije.
– Nekad je prvi znak bubrežne bolesti povišen krvni pritisak, pa je neophodno da svi pacijenti sa hipertenzijom budu podvrgnuti laboratorijskim pregledima i pregledu nefrologa – kaže dr Hrvačević.
Dodaje da drugi simptomi uključuju učestalo mokrenje, mokrenje tokom noći, suvoću usta i pojačanu žeđ, kao i promene u količini i izgledu mokraće (bleda, penušava mokraća ili prisustvo krvi), slabinske bolove i otoke tela.
Koja je najčešća bolest bubrega
Lečenje bubrežne bolesti zavisi od vrste bolesti dok lečenje hronične bubrežne slabosti pored tog lečenja podrazumeva i lečenje njenih komplikacija i priduženih oboljenja koja negativno utiču na progresiju hronične bubrežne slabosti, ističe dr Hrvačević.
– Najčešće bolesti bubrega danas su bolesti bubrega u sklopu šečerne bolesti i povišenog krvnog pritiska. U tom smislu jako je bitna dobra kontrola povišenog krvnog pritiska čije vrednosti treba da budu normalne ili manje od 130/80 mmHg. Lekovi izbora su ACE inhibitori ili blokatori AT receptora koji pored smanjenja pritiska imaju i zaštitni efekat na preostale zdrave funkcionalne delove bubrega i mogu dovoditi do smanjenja količine belančevina koja se gubi mokraćom – navodi on.
Međutim, dodaje on, kod većine pacijenata za dobru kontrolu povišenog krvnog pritiska neophodna je kombinacija ovih lekova sa drugim grupama lekova kao što su antagonisti kalcijum, beta blokatori i dr.
Bakterijske infekcije urinarnog trakta su takođe dosta česte u kliničkoj praksi, posebno u ženskoj populaciji. Najčešće se radi o infekcijama mokraćne bešike (cistitis) koje uzrokuju crevni patogeni (Ešerihija koli, Proteus, Klebsijela, Enterokok i drugi).
– Ukoliko se infekcija ne leči pravovremeno ona se može proširiti na bubreg što je praćeno pojavom slabinskog bola, visoke temperature, tresavice, slabosti, mučnine i drugih nespecifičnih simptoma. Infekcije se leče primenom antibiotika, a savetuje se da se pre započinjanja antibiotske terapije ostavi uzorak urina za urinokulturu. Antibiotska terapija se može započeti odmah, a po pristizanju rezultata urinokulture ona se po potrebi menja u skladu sa nalazom antibiograma – kaže dr Hrvačević.
Doktor dodaje se u ishrani savetuje manji unos soli i belančevina životinjskog porekla te namirnica bogatih oksalatima (lisnato povrće, orašasti plodovi, čokolada i drugo). Unos mleka i mlečnih proizvoda je dozvoljen, ali sa njim ne treba preterivati, smatra on.
Kako povišen krvni pritisak, dijabetes i gojaznost utiču na bubrege?
Dugogodišnja i loše kontrolisana hiperetnzija (povišen pritisak) dovodi do oštećenja krvnih sudova bubrega sa posledičnim slabljenjem bubrežne funkcije, upozorava dr Hrvačević.
– Dijabetes posle više godina trajanja, posebno kada nije dobro regulisan, dovodi do razvoja dijabetesne nefropatije koja podrazumeva vrlo specifično oštećenje bubrežnih glomerula, ali takođe krvnih sudova i drugih struktura bubrega – kaže doktor.
Prema njegovim rečima, gojaznost može dovesti do bolesti bubrega putem razvoja šećerne bolesti ili povišenog krvnog pritiska, ali i sama po sebi može generisati bubrežno oboljenje (tzv. sekundarna fokalno segmentna glomeruloskleroza) koje neretko dovodi do ozbiljnog oštećenja bubrežne funkcije ili pogoršavanja već postojeće.
Koje životne navike su najopasnije za zdravlje bubrega
– Jednostavno rečeno, zdravlje bubrega čuvamo zdravim načinom života odnosno izbegavanjem gojaznosti i redovnim vežbanjem, adekvatnim unosom tečnosti (najbolje negazirane vode i limunada), izbegavanjem loših navika života kao što su pušenja cigareta i česta i neumerena konzumacija alkoholnih pića te izbegavanjem uzimanja lekova i preparata koji imaju toksički efekat na bubrege (analgetici, kreatini i slično) – kaže doktor.
Kada je u pitanju fizička aktivnost, a povodom skorašnjih iskustava iz moje prakse, dr Hrvačević naglašava da ona treba da bude postepena i umerena.
Od opštih preventivnih mera doktor savetuje veći dnevni unos tečnosti odnosno oko 1.5 do 2 litara tečnosti dnevno (tokom letnjih meseci i više), zdravu ishrana sa manje soli i crvenog mesa, kao i izbegavanje gojaznosti i redovnu fizičku aktivnost.
– Ukratko, živite zdravo, uzimajte dovoljno tečnosti i povremeno kontrolišite bubrege. Za svaku čašu vode bubreg kaže HVALA! – poručuje dr Rajko Hrvačević.
