Pandemija koronavirusa je uticala na ponudu i tražnju u celom svetu, pa i na tržištu rada u Srbiji. Miloš Turinski iz Infostuda ističe da je evidentan nedostatak medicinskih radnika, ali dodaje da nedostaju i IT radnici, vozači, dostavljači… Međutim, ukazao je da neke poslove u Srbiji ljudi više ne žele da rade, zbog čega se uvozi radna snaga.
On je rekao da je Srbija do pandemije imala mnogo nezaposlenih medicinskih sestara, ali i lekara, jer se dugi niz godina “izvozilo” medicinsko osoblje koje se o školovalo ovde da bi odlazilo u inostranstvo. Onda je, kako je ocenio, došla pandemija koja je za njih donela zaposlenje – veliki broj zdravstvenih radnika dobio je posao.
Naveo je da su slično kao i u Americi, i u Srbiji najveći udar pandemije pretrpeli sektori turizma, ugostiteljstva i industrije zabave.
– Ljudi su ostajali bez zaposlenja i bili su prinuđeni da traže poslove na drugom mestu. Svako se snalazio kako je mogao i znao u tom periodu – rekao je Turinski.
Dodao je da u SAD radnici ne žele da rade u sektoru prodaje, a u Srbiji je situacija obrnuta – sektor trgovine i prodaje je najtraženiji, najviše oglasa je u toj oblasti.
Koja su poslovi deficitarni
Navodi da godišnje nedostaje oko 15.000 IT stručnjaka.
– To se mahom misli na ljude sa tri i više godina iskustva. Tu su i digitalni nomadi, aj-tijevci koji žele i voljni su da dođu u našu zemlju. Ističu da im stil života u našoj zemlji odgovara – istakao je Turinski.
Takođe, navodi da su i dalje najtraženija zanimanja u sektoru transporta. Nedostaju kuriri i dostavljači, jer je ta delatnost doživela pravu ekspanziju. Samo u prošloj godini je registrovano 1.700 preduzeća koja imaju dostavu.
83 odsto želi da napusti Srbiju
Turinski je potvrdio i da Srbija uvozi radnu snagu.
– Imali smo period ekspanzije, ali i to je presušilo. To jesu privlačni poslovi za mlade, da sezonski zarade neki dinar. Ljudi ne žele da se bave zanimanjima koja nisu stalna ili trajna, i pored visoke zarade. Postavlja se pitanje da li svi ti zaposleni imaju ugovor o radu, zdravstveno osiguranje, ukoliko im se nešto desi ko snosi posledice, i ljudi ne žele to da rade kad je nesigurno – ukazao je Turinski.
Upozorio je i da su istraživanja o migraciji došla do poražavajućeg podatka da 83 odsto ispitanika želi da napusti zemlju, ali pozitivnog da svega 25 odsto njih radi aktivno na tome.
– Mladi su rekli da bi otišli u inostranstvo da se školuju, ali bi se vratili da ovde u zemlji primene to znanje. Svi ističu da bi najradije otišli u zemlje regiona – naveo je on za RTS.
Ko traži novi posao
Turinski kaže da ljudi koji imaju pet i deset godina radnog iskustva najčešće traže novi posao.
– Izašli smo iz sistema da kad nađete prvi posao na njemu ostajete do penzije, tako da radnici uvek traže bolje, kako poslodavce tako i uslove rada – navodi Turinski.
Najviše je poslova u oblasti samozaposlenja, kako kaže, poslova ima ali nedostaju zanatska zanimanja, frizeri, kuvari, auto-mehaničari…
Apeluje na mlade da se školuju za ta zanimanja, jer mogu da im donesu i sigurno zaposlenje i dobru zaradu, a nisu manje vredna od drugih poslova.
