U Nemačkoj propisana radna nedelja traje 35,6 sati, radnici dnevno mogu maksimalno raditi deset sati, a nedeljno, sa prekovremenim radom, maksimalno 48 sati.
U toj zemlji premije na prekovremeni rad određuju se kolektivnim ili individualnim ugovorima.
U Finskoj, u kojoj redovna radna nedelja broji 37,5 časova, radnici prekovremeno mogu da dostignu maksimalno 48 radnih sati i to u četiri meseca godišnje.
U toj zemlji samo 13 odsto radnika radi prekovremeno jer je premija na platu za prva dva prekovremena sata u danu 50 odsto, a za treći i svaki sledeći 100 odsto, dok se na nedeljni prekovremeni rad daje premija od 50 odsto.
U Finskoj za kršenje zakona o radnom vremenu preti novčana kazna, ali i zatvorska, i to do šest meseci.
Iako duga radna nedelja štetno utiče na fizičko i mentalno zdravlje, kao i na ravnotežu poslovnog i privatnog života radnika, studija Eurofonda o prekovremenom radu u EU, kao i u Norveškoj i Velikoj Britaniji pokazuje da se i dalje u nekim zemljama smatra da je normalno da radnici rade prekovremeno.
U evropskim zemljama minimalna premija za prekovremeni rad radnim danom iznosi deset, 25 ili 40 odsto, a za prekovremeni rad tokom državnih praznika, noću ili na dan odmora ona raste do 100 odsto ili, u nekim slučajevima, do čak 150 odsto.
Radnici u nekim zemljama za svaki sat prekovremenog rada radnim danom umesto premije mogu dobiti 1,5 čas slobodnog vremena.
Evropska direktiva o radnom vremenu iz 2003. godine ograničila je maksimalni nedeljni rad na 48 sati sa prekovremenim satima.
