Sve je počelo polovinom prošlog veka. Tada je američki naučnik Vinsent Šefer otkrio da ubacivanje zaleđenih čestica ugljendioksida u hladnu komoru dovodi do stvaranja ledenih kristala koji su identični kao i oni u oblacima. U prirodi, topli vazduh, prilikom dizanja od zemlje, sve više se hladi i deo te vlage se kondenzuje u sitne kapljice koje formiraju oblake.
Da bi kiša pala, potrebno je da se milioni kapljica spoje i postignu kritičnu težinu kako bi pljusak počeo. Kada je američki naučnik otkrio da ugljendioksid u hladnoj komori dovodi do stvaranja ledenih kristala, došao je na ideju da isto to može, na veštački način, posejati i iznad sušnih predela i na taj način stvoriti kišu.
Zavejani PekingNe treba zaboraviti ni Kinu u kojoj je, takođe, bilo eksperimenata na ovu temu. Naime, 2000. godine su naučnici iznad Pekinga pokušali da izazovu kišu. Ali, eksperiment im je uspeo više nego što su želeli, pa je centralni i istočni Peking bio dva dana zavejan. |
Na drugom kraju sveta, u Južnoafričkoj Republici, 1988. godine, slučajno je otkriveno da jedna fabrika pospešuje kišne oblake. Naučnici su došli do činjenice da su u izduvnim gasovima prisutne higroskopske soli, koje privlače vlagu. Ove soli mogu značajno obogatiti oblake. Ovo slučajno otkriće su, navodno, Amerikanci iskoristili, pa danas, u nekim državama SAD se koristi program za modifikaciju vremena, ali u poljoprivredne svrhe. Da sve ovo nije bez smisla govore i glasine da i Pentagon nije nezainteresovan za novu tehnologiju, jer, klima može biti moćno oružje, po snazi, ravno nuklearnoj bombi.
Naravno, sve ovo nije moglo da prođe bez Rusa. Naime, bivši Sovjetski Savez je na sebe skrenuo pažnju tako što je primećeno da su svojim tehnologijama mogli da obezbede lepo vreme iznad Moskve u terminima trajanja velikih vojnih parada ili drugih javnih skupova. Da li živimo u vremenu kada čovek vlada klimatskim promenama na voljan način ili je sve ovo samo deo teorije velike zavere, ostaje da vidimo.
