Retko kada rezervišemo mesto u avionu u nadi da ćemo dobiti neko od srednjih sedišta u poslednjem redu. Međutim, sada su pred nama saveti stručnjaka u vezi s tim koja su sedišta statistički najbezbednija u avionu.
Kada nameravate da rezervišete sedište u avionu, da li ikada razmišljate o tome gde ćete biti najbezbedniji u slučaju nekog incidenta? Verovatno ne.
Većina ljudi rezerviše sedišta radi udobnosti, uzimajući prvenstveno u obzir prostor za noge ili neke druge pogodnosti, kao što je lak pristup toaletima. Putnici često žele da rezervišu svoje mesto što bliže prednjem delu kako bi se mogli brže iskrcati.
Retko kada rezervišemo sedišta u avionu u nadi da ćemo dobiti neko od srednjih u poslednjem redu. Verovatno pretpostavljate da su ova sedišta statistički najbezbednija.
Putovanje avionom je bezbedno
Pre nego što pređemo na to, trebalo bi da ponovimo da je putovanje avionom najbezbedniji način transporta. U 2019. godini bilo je nešto manje od 70 miliona letova širom sveta, sa samo 287 smrtnih slučajeva.
Prema analizi registrovanih podataka Nacionalnog saveta za bezbednost SAD, šanse za smrt u avionu su oko 1 prema 205.552, u poređenju s 1 prema 102 u automobilu. Uprkos tome, malo obraćamo pažnju na fatalne saobraćajne nesreće, ali kada čujemo da se ATR72 srušio u Nepalu, to je glavna priča u vestima.
Naše interesovanje za avionske nesreće možda leži u želji da razumemo zašto se one dešavaju ili kakve su šanse da se one ponovo dogode. A možda to i nije loše; naša zabrinutost osigurava da se ovi tragični incidenti temeljno istraže, što pomaže u održavanju bezbednog putovanja avionom.
Iskreno govoreći, nema potrebe da brinete o bezbednosti kada se ukrcate na neki komercijalni let. Međutim, ako još uvek imate to neprijatno pitanje u glavi, vođeno čistom radoznalošću, čitajte dalje.
U sredini, pozadi
Vredi zapamtiti da nezgode po svojoj prirodi nisu u skladu sa standardima. U padu aviona United Flight 232 1989. u Sijuks Sitiju, Ajova, 184 od 269 ljudi u avionu preživelo je nesreću. Većina preživelih sedela je iza prve klase, prema prednjem delu aviona.
Bez obzira na to, TIME-ova istraga u okviru koje su analizirani podaci o avionskim nesrećama u periodu od 35 godina, pokazala je da su srednja zadnja sedišta aviona imala najnižu stopu smrtnosti: 28%, u poređenju sa 44% za sedišta pored srednjeg prolaza.
Ako u priču uključimo logiku, to ima smisla. Sedenje pored izlaznog reda će vam uvek obezbediti najbrži izlaz u slučaju nužde, pod uslovom da na toj strani nema vatre. Međutim, u krilima aviona je uskladišteno gorivo, tako da ovo diskvalifikuje srednje izlazne redove kao najsigurniju opciju.
U isto vreme, biti bliže napred znači da ćete biti pogođeni pre onih pozadi, što nam ostavlja poslednji izlazni red. Što se tiče pitanja zašto su srednja sedišta bezbednija od sedišta pored prozora ili prolaza, odgovor leži u tome što je obezbeđena tampon zona koju čine osobe s obe strane.
Neki hitni slučajevi su gori od drugih
Vrsta samog incidenta će takođe diktirati preživljavanje. Sudar s planinom će eksponencijalno smanjiti šanse za preživljavanje, kao što je bio slučaj u tragičnoj katastrofi na Novom Zelandu 1979. godine. Let TE901 kompanije Air New Zealand završio se na obroncima planine Erebus na Antarktiku, pri čemu je poginulo 257 putnika i članova posade.
Sletanje nosom u okean takođe smanjuje šanse za preživljavanje, kao što se desilo na letu 447 Air Francea iz 2009. godine, u kojem je poginulo 228 putnika i članova posade.
Piloti su obučeni da u što većoj meri smanje potencijalni rizik u hitnim slučajevima. Oni će pokušati da izbegnu da udare u planinu, tražeći ravnu površinu kao što je neko otvoreno polje, da slete što je moguće bezbednije. Tehnika sletanja u vodu zahteva procenu površinskih uslova i pokušaj sletanja između talasa pod normalnim uglom sletanja.
Avioni su dizajnirani tako da deluju veoma robusno u vanrednim situacijama. U stvari, glavni razlog zašto nas kabinsko osoblje podseća da držimo pojaseve pričvršćene nije zbog rizika od sudara, već zbog “turbulencije čistog vazduha” koja se može desiti u bilo kom trenutku na velikim visinama. Upravo ova vremenska pojava može da nanese najveću štetu putnicima i avionima.
Proizvođači dizajniraju nove avione s više kompozitnih materijala, koji mogu da podnesu veliko opterećenje tokom leta. Kod ovih savremenih rešenja, krila nisu kruta i mogu se savijati tako da apsorbuju ekstremno opterećenje kako bi se sprečilo oštećenje strukture.
Da li tip aviona pravi razliku?
Doduše, postoje određene varijable, kao što je uticaj brzine vazduha, koje mogu neznatno da variraju između različitih tipova aviona. Međutim, fizika leta je manje-više ista kod svih letelica.
Generalno, veći avioni imaju više strukturalnog materijala i samim tim više snage da izdrže pritisak na visini. To znači da oni mogu pružiti dodatnu zaštitu u hitnim slučajevima – ali to, opet, u velikoj meri zavisi od težine incidenta.
To ne znači da bi trebalo da rezervišete svoj sledeći let u najvećem avionu koji možete pronaći. Kao što smo spomenuli, putovanje avionom ostaje veoma bezbedno. Zato bismo predložili da razmislite o tome koji film ćete gledati tokom narednog leta.
