Izvan našeg sistema postoji nekoliko milijardi planeta, ali koja je za sada najveća poznata?
Poslednjih nekoliko decenija proučavanje svemira i njegovih tajni je doživelo pravu revoluciju. Pre svega zahvaljujući napretku tehnologija. Stoga, često čitamo o otkićima novih i udaljenih, a u nekim slučajevima i izuzetno velikih planeta. Međutim, da li ste se ikada zapitali koja je najveća od poznatih?
Prva otkrića egzoplaneta..
Se dešavaju od 1992. godine, i ovaj pojam se odnosi na planete izvan Sunčevog sistema. Ispostavilo se da je preko 95 posto njih u stvari gasoviti džin – nešto poput našeg Jupitera – što znači da je konkurencija izvan našeg sistema po ovom pitanju izuzetno velika. Ali postoji nekoliko njih koje se izdvajaju.
Pre svega treba istaći da naučnici kada je određivanje veličine planeta tema, u obzir uzimaju dve mere: njenu širinu i masu. Oni su u stvari veoma povezani, iako nekada ne postoje direktne korelacije. Drugim rečima, neke od njih mogu da se “naduvaju” i imaju velike prečnike, iako je njihova masa manja nego što bi se očekivalo.
Pravi primer je HAT-P-67 b, gasoviti džin, čija širina je gotovo dva puta veća, a gustina tri puta manja od Jupiterove. Na listi iza njega se nalaze i VASP-17 b koji je duplo širi od Jupitera i KELT-9 b, za 1,84 puta veće širine od najvećeg gasovitog džina iz našeg sistema.
Kada je masa u pitanju stvari postaju malo komplikovanije, pre svega jer bi se onda očekivalo da stenovite planete ovde odnesu apsolutnu pobedu. Ali svemir je neobičan po mnogo čemu, pa tako stenovite planete nisu ni teške kao gasoviti džinovi. Razlog: kako rastu one akumuliraju gasove i pretvaraju se u džinove od gasa sa centralnim delovima sačinjenim od stena.
Primer je HD 39091 b, koji ima masu oko 12,3 puta veću od Jupitera, kao i HD 106906 b sa sličnom masom. Stoga se naučnici slažu da su njih dve za sada najveće poznate planete.
