Naučnici sa Univerziteta u Mičigenu su izračunali tačno u minut kako različita hrana utiče na očekivani vek. Ispostavilo se da vam jedan gram kobasice oduzima 27 sekundi života.
Ekspertkinja za ishranu dr Svetlana Stanišić kaže da dosta toga zavisi od ishrane, ali i od drugih faktora života.
– Ovo istraživanje ima izvesne nedostatke, metodološke. Nije sve to baš tako. Dosta toga zavisi od genetike, ali i od drugih faktora života. Kad smo kod genetike, istraživanja kažu da se dugovočenost uglavnom nasleđuje od majke. Od nje nasleđuju mitohondrije, organele koje nam obezbeđuju energiju u telu. Genetika utiče na to koliko brzo starimo – rekla je doktorka Svetlana Stanišić i dodala koji faktori života utiču na dugovečnost.
– Način života utiče na starenje. To su ishrana, san, fizička aktivnost. Neke vrste stresa mogu da produže život. Termalni stres – odlazak u saunu, hladna kupatila – dugovečni ljudi se hvale time da se kupaju hladnom vodom. U tom trenutku dolazi do lučenja hit-šok proteina i deluje reparatorno na ćelije u organizmu. Stres u smislu posta, uzdržavanje od hrane neko vreme može da deluje pozitivno. Kada imamo mini-stresove, podižu se odbrambene sposobnosti organizma i jača se – rekla je.
Kada je u pitanju hrana koja produžava život, doktorka Stanišić ističe da je bitna upotreba začina kurkume i šafrana, a onda i konzumiranje voća i povrća, crnog vina i upotreba maslinovog ulja.
Kako kaže, treba imati na umu da ni u čemu ne treba preterivati i da neke materije koje u malim odnosima mogu da pomognu, u velikim količinama mogu da štete.
“Tako je na primer sa taninima, koji se nalaze u bobičastom voću, borovnicama, malinama i jagodama. Oni su veoma dobri antioksidansi, ali u velikim koncentracijama u betel orahu nisu. Tako je i sa suplementima. Istraživanje od pre deset godina u Journal of the American Chemical Society otkriva da redovno uzimanje kompleksa vitamina B skraćuje život i povećava rizik od razvoja raka”, dodala je i objasnila da su u toku istraživanja naučnici pratili šest godina učesnike koji su svakodnevno uzimali vitamin B.
Doktorka Stanišić ističe da treba biti oprezan i sa suplementima vitamina E.
Umereni unos hrane
Za dugovečnost je bitan umeren unos hrane, što više neprerađenih namirnica i povremeni post
– Što se tiče vitamina, najviše ih uzimati mesec do dva. Izuzetak je vitamin D, koji možemo da uzimamo pred kraj zime – dodala je.
Što se tiče namirnica koje treba jesti, ali s oprezom, način priprema mesa igra veliku ulogu i pravi razliku.
– Naša kuvana jela su najbolja stvar. Meso je biološki vredna namirnica i apsolutno treba da se unosi – rekla je ona.
Orašasti plodovi takođe treba da se nađu u našoj ishrani, ali u umerenim količinama.
A uz njih često ide i suvo voće, koje ipak treba da izbegavamo, jer je u pitanju prost šećer.
– 80 odsto vitamina C se uništava sušenjem voća – rekla je doktorka Stanišić.
