Kod notara umesto na sud

Za svoj i za interes građana: Javni beležnici polažu zakletvu

 

Građani Srbije u dijaspori i matici mogu od 1. septembra da uz pomoć javnih beležnika ili notara završavaju niz pravnih poslova zbog kojih su do sada morali da odlaze u sud.
Na notare je prešao posao kupoprodajnih i bračnih ugovora, sporovi o podeli imovine i vanparnični, kao i sastavljanje isprava. Prema najavama države građani će brže i sigurnije završavati poslove, ali će, kako se pokazalo, plaćati za taj posao nešto više nego do sada. Država je najavila da će ih biti 371, odnosno jedan na 25.000 stanovnika, a Zakon o javnom beležništvu, usvojen proteklog vikenda, omogućio je start prvih 94 sa područja 37 osnovnih sudova.
Srbija je poslednja u regionu uvela notare, iako ih je imala od 1930. u Kraljevini Jugoslaviji sve do Drugog svetskog rata.
Pravni stručnjak Bogoljub Milosavljević navodi da je reč o stručnim osobama ovlašćenim za poslove od interesa za građane i državu.
– Njihova uloga je prvenstveno u rasterećenju sudova, ali i u interesu građana koji više neće morati da stoje u dugim redovima – objašnjava Milosavljević za "Vesti" i ističe da će nekada duga procedura sada biti i brža i lakša.
Slaže se da ima osnova u prigovorima da će građani plaćati više nego do sada, ali se nada da će to vremenom biti korigovano. Da su tarife približne taksama koje su građani plaćali u sudovima, tvrdi predsednik Javnobeležničke komore Miodrag Đukanović. On objašnjava da će notari povećati pravnu sigurnost građana, a za svaku grešku odgovarati i novčano i pred zakonom.
Najavio je i da će do kraja godine pokriti skoro celu Srbiju, a govoreći o interesovanju građana dao primer Kraljeva gde je beležnik imao čak 100 stranaka.
– U kancelariji u Beogradu smo sklopili prvi kupoprodajni ugovor, a kupac je bio Francuz – kazao je Đukanović, istakavši da ukoliko građanin dođe sa svom potrebnom dokumentacijom, ceo posao sklapanja ugovora može završiti za jedan dan.

Brže i sigurnije: Gužve pred sudovima su prošlost

 

Beležnik će, na primer, za sklapanje kupoprodajnog ugovora vrednog do 5.000 evra, dobiti oko 75 evra plus porez, a za posao od 80.000 do 100.000 evra, pripada mu 350 evra. Kupoprodaja nekretnina je u prethodna dva dana bila i najčešći posao za notare. Primera radi, za sastavljanje ugovora za prodaju stana čija je vrednost 50.000 evra, notar naplaćuje 250 evra, što sa porezom na dodatu vrednost od 20 odsto prelazi 300 evra. Takav posao je građanina do sada koštao 210 evra, uz plaćanje advokatu da sačini ugovor. Notaru treba nadoknaditi sudske, administrativne, poštanske i bankovne troškove, a ako mora u drugo mesto, i putne. Dosadašnja praksa prepuna je malverzacija upravo sa kupoprodajom stanova. Neki podaci govore da je proteklih godina prevareno čak 25.000 građana za gotovo 750 miliona evra. Problem je bio što sud nije proveravao tačnost podataka u ugovorima, a to je sada posao javnog beležnika koga će kontrolisati disciplinski organi javnobeležničke komore, a nju će nadgledati Ministarstvo pravde.
Zamerka opozicije je što nisu izabrani svi, već samo 94 beležnika, pa će građani u nekim gradovima i dalje morati u sud, a to će napraviti haos u pravnom sistemu. Prigovor je i što nije eksplicitno predviđeno u kojim slučajevima notar ne može da naplaćuje takse i što nema jedinstvene tarife, kao i da notar ne izdaje pisani pravni akt o odbijanju overe ugovora koji omogućuje podnošenje žalbe.