Nije sramota raditi. Zna to Svetlana Kitić, najbolja rukometašica sveta svih vremena, pa je zasukala rukave. Daleko od terena 20×40, daleko od dvorane, treninga… Ceca se obrela u pekarstvu! Kako reče, najbolje stvari se dešavaju slučajno. Tako je bilo i sa novim poslom. Krenula je slučajno, nastavila namerno. U inat svemu i svima, ponajviše sebi. Da dokaže da može. Ipak, ne bi išla dalje da se u pripremi hrane za prodaju nije pronašla. S obzirom na to da voli da sprema, spojila je lepo i korisno. Uživa u poslu, u životu…
– Ne mogu da radim posao koji bih najviše volela, a to je da budem trener. Odmarala sam dugo i shvatila da mi je mnogo dosadno. Odem kod kuma, mog Radeta, i kažem mu da mi nađe neki posao, da radim bilo šta. Promenila sam malo način života posle problema sa štitnom žlezdom. Prestala sam da izlazim, napustila sam neko staro društvo, prestala da cirkam… – kao i uvek u svom fazonu će Ceca Kitić.
Posao sa Gagijem
I? Šta je kum rekao?
– On mi predloži pekaru i meni se dopalo. Bilo nas je četvoro u talu. U kontaktu si sa ljudima, ovde (Novi Beograd) je kulturan svet, nije mi bilo teško ni da ustajem rano… Posle nekog vremena, došlo je do određenih problema, rasturi se društvo i lokal se izdaje. Bilo mi je žao da ostavim, razradili smo lepo posao, 80 odsto je stalnih mušterija i ja kažem mom najboljem prijatelju, Gagiju, daj da mi otvorimo pekaru, da radimo. Nismo ni on ni ja gladni para, pa je bio plan da radim, da nešto malo zaradimo i to je to. Odavno smo mi hteli da krenemo neki posao, tako da je ovo dobro došlo. Na jedan je pristao.
I tako se, u Đorđa Stanojevića, odmah prekoputa Delta Sitija (sa zadnje strane), otvorila nova pekara. Kako je biti gazdarica, radnica, kuvarica?
– Imali smo mali prekid dok sam prenela radnju na moje ime, pa fiskalizacija. Jeste da mi je malo naporno, pošto je ovo sezona kada svi kuvari idu preko i ne mogu nikoga da nađem, ali nešto će već da iskrsne. Ustajem u četiri, ovde sam od pet, da bih na vreme ujutru imala pecivo. Ja sam neko ko kada se prihvati posla, radi sve do poslednjeg atoma. Čak i da ne nađem kuvara preko leta, izdržaću dok se sezonci ne vrate kućama. Zadovoljna sam, pevajući dolazim na posao i uživam u ovome.
Peciva i gotova jela
Šta može da se nađe kod Cece? Samo perece, ili…
– Imamo peciva i gotova jela, s tim da postoji tendencija da, kada budemo imali kuvara, radimo ketering. Onda će nam trebati i vozač… Ima dosta firmi u okruženju, već su me pitali za takvu uslugu. Recimo, u blizini imam dosta “ajtijevaca”, momci nemaju vremena da dignu glavu, pa im treba da hranu dobijaju na noge. Ćerka Mara je menadžer, ona će to da završava, a ja ću da fizikališem, kao što sam i navikla.
– Kolika je plata – umeša se Mara…
– Po učinku – iz topa će Ceca.
– Fali mi rukomet – šali se ćerka.
Vraćamo priči ozbiljnost…
– Sve dobre stvari se dešavaju spontano. Ko zna, možda jednog dana budemo imali lanac pekara. Mari se sviđa, a ja sam krenula zato što mi je dosadno, jer ja sam neko ko voli da radi. Nisam ona klasična žena koja vodi abrove, šopinguje. Mene ovo potpuno zadovoljava, ispunjava i osećam se lepo kad dođem kući, lepo spavam, stižem sve. Među ljudima sam, a ja ljude volim. Bilo je nekih zluradih komentara, ali nećemo o tome.
Da, ja radim!
Šta se tačno komentariše?
– Ne znam zašto je ljudima čudno… Da, ja radim! Da, spremam proju, gibanicu, čistim! Da, ja ribam! I činije u pekari i plehove i podove. Ništa mi nije teško. Ne vidim tu nikakvo čuđenje. Jesam najbolja rukometašica na svetu, imam tu titulu, ali to ne znači da ne mogu ništa da radim. Neko sam ko ne živi od stare slave, a i ta titula mi nije donela baš ništa! Čak ni ružu od tadašnjeg predsednika države koji mi nije ni čestitao! Ipak, nije bitno. Ne vidim ništa čudno u tome da radim u mojoj pekari, da me vidite sa keceljom, varjačom. Da, to sam ja!
Šta vam je najlakši, a šta najteži deo posla?
– Najteže mi pada to ustajanje u četiri. Svesna sam da nema ko, nemam osoblje i za sada je tako. Svakog dana mi sve lakše pada to buđenje. Kao vojnik sam, ustajem i pre alarma. Mada, tu je i Mara koja, kad god vidi da sam umorna, kaže: “Mama, odmori, ja ću.” Mnogo mi pomaže. Naravno, moram odmah da platim dnevnicu, ali to su te nove generacije. I muziku u kafani moraš da platiš – šali se Ceca čim je Mara naišla. – Imam super komšiluk ovde, pored mene rukometašica, Gorica Redžepagić. Sprijateljili smo se sa radnicima iz prodavnice pored nas, mi njima kese, oni nama kafu, stalno nešto razmenjujemo, kad ostane peciva ja podelim, naravno ne bacam, nosim komšiluku u Mirijevu, ili dam onima koji su gladni. Ima tu i neki somerzbi, u znak zahvalnosti, neka kafica…
Mnogo ličite na Kitićevu
Kakva je reakcija ljudi kada vas vide iza pulta?
– Uglavnom su već čuli. Dok se nije pojavilo u medijima, bilo je komentara: “Nemoguće da nas služi najbolja na svetu”, ili onih “Jao, kako vi ličite na Cecu Kitić”, a ja se onda šalim, to mi svi govore, moraću da upoznam tu ženu. Ma, šou! Još kažem, mislim da je ona matorija od mene, a sa druge strane čuješ: “Jeste, jeste.” Fine su reakcije. Kažem vam, uživam. Snašla sam se kao i u rukometu. Ne sumnjam da će biti kako treba. Držim sve u rukama. Da ne volim ovo da radim, Bog me ne bi naterao da ustanem ujutru u četiri. Meni je zanimljivo, jedan dan mi uspe proja, jedan ne uspe, pa šta?! Zato peciva pečem fenomenalno. U planu je da kasnije ubacimo i roštilj, posle 18 časova. Videćemo.
Da li vam je bio neko iz rukometnog sveta?
– Bila je Svetlana Obućina, Dragana Pešić… Trebalo bi da dođu Mirjana Đurica i ekipa. Obećale su – zaključuje Kitićeva.
Ne pratim rukomet
Za rukomet Ceca nema vremena:
– Ne pratim. Nešto malo, usputno, ali nisam u materiji. Preokupirana sam pekarom, hoću da napravim neki letnji meni, da ne pravimo tešku hranu u vidu ćufti, pasulja, već neke “Cecine letnje salate”, ili neke fitnes obroke, pošto imam mnogo dama u okolini koje stalno traže pola porcije. Neku dijetalnu hranu… Ne mogu skroz da se isključim iz rukometnih dešavanja, ali nemam vremena za dublje analize.
Znate li da je Inđija šampion u ženskoj konkurenciji?
– Ne znam. Čestitam devojkama, svaka čast. Pratim reprezentaciju, klupski rukomet ne stižem da gledam.
Plaćena zabava
Može li da se zaradi od ovog posla?
– Može… Nije nešto mnogo, ali meni više ni ne treba. Nikada nisam stremila ka megalomanstvu. Bitno mi je da uživam u onome što radim, kao što sam uživala u rukometu. Zabavljala sam se, a plaćali su mi. Tako je i ovo. Uživam u ovom poslu, ne moram ni da imam platu. Sve je to sitno, ali neka bude da ne idem u Egipat na more, da idem na Maldive – šali se Ceca.
Sinonim “krstašica”
Svetlana Kitić je, moglo bi se reći, sinonim Radničkog sa Crvenog krsta. Sa “krstašicama” je osvojila Kup Evropskih šampiona 1980. i 1984. Između 1980. i 1985. je igrala u svim finalima u kojima je Radnički učestvovao, a 1986. je došla do trofeja Kupa pobednika kupova.
U izboru IHF 1988. je proglašena za najbolju rukometašicu sveta. Karijeru je završila u 46. godini, u redovima Jedinstva iz Tuzle, mada se sa 48 ponovo aktivirala u dresu Radničkog.
Zlato iz Los Anđelesa
Ceca nacionale u kolekciji ima dve medalje sa Olimpijskih igara i jednu sa Svetskog prvenstva. U Moskvi je 1980. osvojila srebro, dok se četiri godine kasnije, u Los Anđelesu, okitila najsjajnijim odličjem. Na svetskoj smotri u Južnoj Koreji 1990. bila je srebrna sa Jugoslavijom.
Nisku medalja počela je na Mediteranskim igrama 1979.
Nekoliko brakova, troje dece
Svetlana se udavala nekoliko puta! Prvi brak je bio sa fudbalerom Blažom Sliškovićem. Posle razvoda udala se za Dragana Dašića, sa kojim ima sina Nikolu. Sa estradnim menadžerom i kulturologom Goranom Bogunovićem ima ćerku Maru, dok iz vanbračne zajednice sa Zoranom Kovačevićem ima ćerku Aleksandru. Poslednji brak bio je sa Milanom Magićem, pravnikom, sa kojim se rastala.
Mara: Mala je Pekara za nas dve
Cecina desna ruka u novom poslu je starija ćerka Mara koja i živi sa majkom. Mlađa, Aleksandra, trenutno je na brodu. Maro, da li vas sluša mama?
– Slušam ja nju – kroz osmeh će devojka koja je krenula maminim stopama na rukomet, ali je kasnije odustala. – Šalim se, slušamo se.
Kako ste reagovali kada vam je rekla da će joj u novom poslu trebati pomoć?
– Kome ću pomoći, ako ne mami? Dok čekam posao za koji sam konkurisala, za jednu stranu firmu, mogu bar njoj da olakšam. Ukoliko tamo ne dobijem posao, ostaću sa mamom da radim. Što da ne? Naša je pekara. Što kaže mama, možda ćemo jednog dana, iz šale, otvoriti lanac pekara. Za sada smo na Novom Beogradu. Ako nam dobro krene, možda ćemo i kod nas, u Mirijevu, da otvorimo.
Dakle, vi ste 24 sata sa mamom, pošto i živite zajedno?
– Da, da… Baš sam rekla koleginici, moraćemo da radimo po smenama. Mala je pekara za nas dve. Neka nje pre podne, ja ću po podne, ili kako se već dogovorimo, ali zajedno da radimo – ne ide. Sukob generacija. Ja ostavim tanjir ovako, ona kaže pomeri, ne stoji tako. Rekoh, mama, moja je smena, tebe će ujutru dočekati onako kako ti ostavljaš, ali ne vredi – smeje se Mara.
Iste samo oči
Da li vas prepoznaju, kad Ceca nije u radnji?
– Samo oni koji znaju, inače ovako – nigde veze. Imamo samo iste oči, ali smo totalno različite. Jedino što imamo to je ta emocija, ljubav prema svemu i svačemu, prema čitavom svetu. Eto… I oči, naravno. Pošto su oči ogledalo duše, meni je to najbitnije. Ostalo sam povukla na tatu.
Dobra smo familija
Brat Nikola i sestra Aleksandra velika su podrška Mari:
– Odlično se slažemo, što kod mene nije problem jer sam puna ljubavi. Željna sam ih. Sa Nikolom sam se svađala kada sam bila mlađa, nikako nismo mogli zajedno. Sada, kako starimo, sve se bolje razumemo. Ponosna sam što je on moj brat. Bogami. Pre neki dan, kada je došao, srce mi je bilo veliko. Sestra mi je na kruzeru. Dobra smo familija, iako smo raštrkani na sve strane, imamo našu grupicu na Viberu i tu se sve šalje. Ima prozivki, naravno. Baš nedavno, kada sam bila na svadbi, pošaljem im sliku i Nikola krene da me proziva: “Au, što si debela”, a Saška odmah uskače sa: “Šta pričaš? Pusti je. Lepa je!” Ipak, ponajviše se slažem sa majkom, sa njom živim. Da mi nije nje, ne znam šta bih. Nekad me uhvati strah na pomisao da ostanem bez nje. Baš sam pričala sa momkom o tome. Kaže on, sve je to prirodno, životni ciklus.
