Poslednjih godina igre na sreću, sportske kladionice i kockarnice postaju sve popularnije u Srbiji i regionu, ali i onlajn kockanje. Prema procenama, vrednost “kockarske industrije” u Srbiji je preko pola milijarde evra i raste iz godine u godinu.
Koliko se razvila kockarska industrija u Srbiji najbolje pokazuju poslednji podaci da je u ovoj oblasti zaposleno čak 9.590 osoba, mnogo više nego u bibliotekama, arhivima, muzejima i galerijama, gde ih je 6.902, odnosno više osoba nego u umetničkim, stvaralačkim i zabavnim delatnostima, gde hleb zarađuje 9.220 osoba.
Nekada karirane kafanske stolove, za kojima su se igrali tablić, poker, remi, preferans u novac, sada su zamenile kockarski stolovi, sa hostesama koje donose piće, uvek u mraku, kako bi kockari izgubili pojam o vremenu. Međutim, čini se da i kockarski stolovi za rulet, barbut, ajnc gube bitku sa elektronskim mašinama za ove igre, te onlajn kockarnicama, koje možete igrati sa svog mobilnog telefona i iz kladionica.
Rulet na Goliji
Teško da Srbija može da postane balkanski ili evropski Las Vegas ili Makao, ali ova privredna grana akumuliše sve više novca. Srbija svakako ne može da parira pomenutim kockarskim prestonicama i svetski poznatim mestima za zabavu, ali može da za zemlju veličine Srbije ipak donese ozbiljne prihode.
Poslednje poznate informacije za Srbiju koje su iznela nadležna ministarstva pre dve godine, navode da prihodi domaćih kockarnica čine petinu ukupne zarade u turizmu, a da je zarada od “kockarskog turizma” u 2015. godini iznosila 500 miliona dolara. Treba ipak napomenuti, da je većina tog novca zarađena u sportskim kladionicama, koje poslednjih desetak godina doživaljavaju pravi bum u Srbiji.
– Vrlo je teško da se proceni koliko su u ovom iznosu od 500 miliona dolara učestvovali stranci, a koliko naši građani. Stranci dolaze u organizovanim turama da se kockaju u Srbiji. Zato ističemo da bi pored ostalih sadržaja u Srbiji, recimo na Tari, Goliji ili na Uvcu, trebalo razmišljati i o otvaranju kockarnica – naglašavaju u Ministarstvu trgovine i turizma, za medije.
Velika prilika je upravo u takozvanom gejming turizmu, odnosno dolasku stranaca radi kockanja i zabave. Pošto je Beograd već jedna od prestonica evropske zabave, svakako i segment kockanja ne treba da bude izostavljen. Treba pratiti primere drugih gradova, koji su od nepoznatih mesta izbili na svetsku turističku mapu, kada su promenili zakone o kockanju.
Makao kao primer
To su London, Lisabon, Las Vegas, Moskva, Makao, Monte Karlo, Atlantik Siti, za koje dobri poznavaoci i ljubitelji “igara na sreću” tvrde da su ovo njihove “Meka i Medina”. U ovim gradovima nalaze se najpoznatije i najlepše kockarnice na svetu. “Gejming turizam” ili “industrija igara na sreću” kako ovu granu turizma vole da zovu turistički radnici najpoznatiji je u Las Vegasu u Americi i Makaou, koji je visoko autonomna specijalna administrativna regija Kine. I tako je otprilike od 2002. godine, od kada se ova dva grada takmiče i jedan drugom “prepuštaju” lidersku poziciju.
Koliko se novca u ovom poslu zarađuje, možda je najbolji primer Makao. Ovaj grad, bivšu portugalsku koloniju godišnje poseti oko 20 miliona turista, koji na zabavu i kocku potroše oko 45 milijardi dolara.
Takav priliv turista donosi i ogromne prihode, u čemu na Balkanu iako možda skromno, ali sve više prednjači Beograd. Za sada.
– Moje iskustvo pokazuje da najviše turista koji su zainteresovani za igre na sreću dolazi iz Turske, Izraela, Grčke. U ovim zemljama je ovakav vid zabave zabranjen. Turci i Izraelci dolaze u organizovanim grupama, dok Grci, stanovnici Republike Srpske pa i Crne Gore dolaze individualno – kaže za medije Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera i restauratora Srbije.
On dodaje i da je njegovo udruženje u više navrata pokušalo da dobije podatke koliko Srbija zaradi od igara na sreću, ili koliko je učešće hotela u PDV-u Srbije, ali da te podatke ili niko ne vodi, ili ne želi javno da objavi.
Svakako, zbog dobre geografske pozicije Srbije, pogotovo Beograda na dve reke, relativno dobrih zakona o kocki i mesta za zabavu, kockarski turizam i zarada od ovde privredne grane će biti sve veće iz godine u godinu.
Bolesna strast
Niko ne zna koliko tačno ima kockara u Srbiji koji u turiste pune kase vlasnicima igara na sreću i kladionicama. Procene se kreću i do pola miliona, ostrašćenih i povremenih kockara. U Udruženju priređivača igara na sreću, pozivajući se na istraživanje Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” od pre tri godine, navode da ima oko 45.000 patoloških kockara i onih koji su u ozbiljnom riziku da to postanu.
Albanci zabranili kladionice
U Albaniji su od 1. januara 2019. godine zatvorene sve sportske kladionice širom zemlje, a ovom odlukom vlada u Tirani želi da ograniči negativne uticaje kockanja na mnoge porodice. Naime, ljubav prema kockanju izazvala je velike društene probleme u jednoj od najsiromašnijih zemalja Evrope.
Zakon je stupio na snagu sa prvim danom nove godine, a zatvorena su 4.300 mesta za klađenje koja su se pojavila skoro na svakom ćošku u zemlji sa 2,8 miliona ljudi. Zabrana kockanja ne odnosi se samo na kafiće sa kladionicama, već i na online klađenje i kockarnice, koje su se do sada mogle naći u blizini škola, ali će sada biti dozvoljene samo u hotelima sa pet zvezdica.
