Posebno su bili cenjeni, kao vrsni kobasičari. Doselili su se u Vranje u prvoj polovini 19. veka iz planinskog kraja, Gornjeg Stajevca kod Trgovišta. Daleki predak Stanojko pobegao je od turske osvete i skrasio se u kućici koju je sagradio u blizini reke Odžinke u Vranju. Mnogobrojna familija kasnije je odlazila iz zaduge i gradila kuće po varoši.
– Deda Mladen je bio baštovandžija. Gajeći zeleniš, krompir i kukuruz prehranjivao je porodicu. Otac Pera i majka Olga kuću u Gornjoj čaršiji kupili su 1933. godine od Dobrija Milenkovića, poznatog kovača. Otac Petar je izučio kovački zanat, izrađivao je isključivo potkovice za konje, a za vreme Drugog rata silom prilika postao je mesar. Od kovačkog zanata dan i komad hleba, od mesara nikad gladni, govorio je. On nas je sve učio mesarskom zanatu i umeću, pa smo kasnije zahvaljujući tome uspeli da svi sagradimo nove kuće, oformimo porodice i živimo skromno, ali srećno. Otac je zahvaljući mesarskom zanatu izranio i izveo na put devetoro dece: Dragicu, Dragomira Mireta, Branka, Đoku, Gordanu, Vladanku, Petra i Velimira – pričao je Velimir Stanojković zvani Velja Žaba. Njegovu priču dopunjavao je Petar Stanojković – Pera Žaba.
– Mučili smo se. U četiri sati ujutru svi u duvan. Dete sam bio, odem na magarcu, sakrijem se u duvansku brazdu i spavam. Vratimo se kući, a majka Olga viče:
"Deco, sedajte na zemlju, da vas vidim sve u krugu". Donese provaru nadrobljenu bajatim hlebom. Provara je bila kozje mleko, prvo posle kozenja. Daju nam kašike, uzmu najveći čaršav, pokriju ga i viču: "Ajde, sad jedite, ko što dograbi". Samo se čuje gde udaraju kašike u kalenicu, a kad se podigne čaršav stomačiki se naduli, puni i siti. Zato smo svi prilježno prionuli na učenje mesarskog zanata, a to je počinjalo od odabira i kupovine stoke, klanja i sređivanja mesa, pa do pravljenja čuvenih žabinskih kobasica. Nisu svi postali čuveni mesari, osim mene to su Mire Žaba i Velimir Žaba, a potom i pojedini naši potomci – kaže Pera.
Sva trojica braće Žabinac bili su majstori za spremanje raznih đakonija od mesa, posebno kobasica, ali među njima i danas se po tom specijalitetu izdvaja Pera Žaba, najpoznatiji vranjski kobasičar. Nažalost, njegova braća Mire i Velimir nisu među živima.
– Nikome neću da kažem recept sve do kraja mog života. Možda i hoću, ali uhvatio sam ruku, kako se kaže u Vranju, i mogu mnogi da ih prave, ali moje su najslađe, prste da poližeš kad ih probaš.. Koristim svinjsko, teleće meso, slaninu i malo kozje za ukus i da ih stegne. Koristim domaća creva i razne začine, ali s merom – ističe Pera.
Nadimak zbog bareNadimak Žaba potomci su dobili po ocu Peri. Kad je bio učenik prvog razreda u OŠ "Vuk Karadžić", sedeo je pored zgrade i nogama opkoračio potočić. Naišao je učitelj i viknuo: "Pero, što si se tu raščepio kao neka žaba". Čula su deca i Pera je dobio nadimak Žaba. |
