Pobunjeničke snage su u munjevitoj ofanzivi protiv sirijske vlade uspele da sruše Bašara al Asada, čija porodica je vladala Sirijom više od 50 godina.
Ofanzivu predvodi islamistička militantna grupa Hajat Tahrir el Šam (HTS) – koja ima dugu istoriju u sirijskom sukobu.
HTS je osnovan pod drugim imenom, Džabhat al Nusra, 2011. godine kao direktna podružnica Al Kaide. Ubijeni vođa Islamske države (ISIS), Abu Bakr al Bagdadi takođe je bio uključen u formiranje Al Nusre. Navedena grupa smatrala se jednom od najdelotvornijih i najsmrtonosnijih grupa protiv predsednika Asada, piše BBC.
Raskid sa Al Kaidom
Al Nusra je bila vođena džihadističkom ideologijom, a ne nekakvom željom za demokratizacijom Sirije. 2016. godine njen vođa Abu Mohamed al Džulani javno je raskinuo veze sa Al Kaidom, raspustio Džabhat al Nusru i osnovao novu organizaciju, koja je uzela ime Hajat Tahrir el Šam kada se spojila sa nekoliko drugih sličnih grupa godinu dana kasnije.
Proteklih četiri godine činilo se da je rat u Siriji zapravo završio. Vladavina predsednika Bašara al Asada bila je nesporna u većim gradovima zemlje, dok su neki drugi delovi Sirije bili izvan njegove direktne kontrole. To uključuje područja sa kurdskom većinom na istoku, koja su više-manje odvojena od sirijske državne kontrole od prvih godina sukoba.
Ipak, bilo je nekih relativno prigušenih nemira na jugu, gdje je 2011. godine započela revolucija protiv Asadove vladavine. U ogromn sirijskoj pustinji, pripadnici grupe koja sebe naziva Islamska država i dalje predstavljaju bezbednosnu pretnju, posebno tokom sezone lova na tartufe kada ljudi odlaze u to područje kako bi pronašli vrlo profitabilnu namirnicu.
Mir uz posredovanje Rusije i Turske
A na severozapadu, pokrajinu Idlib drže militantne grupe koje su tamo proterane na vrhuncu rata. HTS, dominantna sila u Idlibu, jeste ta koja je pokrenula iznenadni napad na Alep.
Godinama je Idlib bio bojno polje dok su snage sirijske vlade pokušavale da povrate kontrolu. Međutim, sporazum o prekidu vatre iz 2020. godine uz posredovanje Rusije, koja je dugo bila ključni Asadov saveznik, i Turske, koja je podržala pobunjenike, doneo je mir.
Oko četiri miliona ljudi živi u pokrajini Idlib, pri čemu ih je dosta stiglo iz mesta i gradova koje su Asadove snage osvojile od pobunjenika u brutalnom ratu iscrpljivanja.
Već su se vodile žestoke bitke za Alep
Alep je bio jedno od najkrvavijih ratišta i predstavljao je jedan od najvećih poraza pobunjenika. Kako bi postigao pobedu, Asad se oslanjao na rusku pomoć iz vazduha i iransku pomoć na terenu, uglavnom kroz milicije koje je sponzorisao Iran. Među njima je bio i Hezbolah.
Nema sumnje da je neuspeh koji je Hezbolah nedavno pretrpeo zbog izraelske ofanzive u Libanu, kao i izraelski napadi na iranske vojne komandante u Siriji, igrao značajnu ulogu u odluci džihadističkih i pobunjeničkih grupa u Idlibu da izvrše iznenadni, neočekivani napad na Alep.
HTS je već neko vreme uspostavio svoju bazu moći u Idlibu, iako su njegovi napori u postizanju legitimnosti ukaljani kršenjima ljudskih prava. Takođe je bio uključen u neke žestoke sukobe sa drugim grupama. Njegove ambicije izvan Idliba postale su nejasne.
Od razlaza sa Al Kaidom, cilj HTS-a bio je ograničen na pokušaj uspostavljanja fundamentalističke islamske vladavine u Siriji, a ne šireg kalifata, kao što je Islamska država pokušala i nije uspeo.
Brzina događaja zaprepastila je arapske prestonice i izazvala strah od novog talasa regionalne nestabilnosti. Katar, Saudijska Arabija, Jordan, Egipat, Irak, Iran, Turska i Rusija izdali su zajedničku izjavu u kojoj kažu da je kriza opasan razvoj događaja i pozivaju na političko rešenje.
Međutim, nije bilo naznaka da su se dogovorili o bilo kakvim konkretnim koracima, a situacija unutar Sirije menjala se iz sata u sat.
Kakva će biti nova vlast?
Građanski rat u Siriji, koji je izbio 2011. kao ustanak protiv Asadove vladavine, uvukao je velike spoljne sile, stvorio prostor za džihadističke militante da planiraju napade širom sveta i poslao milione izbeglica u susedne države.
Hajat Tahrir el Šam, najjača pobunjenička grupa, bivša je podružnica Al Kaide u Siriji koju SAD i drugi smatraju terorističkom organizacijom, a mnogi Sirijci i dalje se boje da će nametnuti drakonsku islamističku vladavinu. Džulani je pokušao da uveri manjine da ih neće uznemiravati, a međunarodnu zajednicu da se protivi islamističkim napadima u inostranstvu. U Alepu, koji su pobunjenici zauzeli pre nedelju dana, nema izveštaja o odmazdama.
Na pitanje u subotu veruje li Džulaniju, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odgovorio je da tek treba videti kakav će biti u praksi.
