– Bilo je super, zoru smo dočekali – horski prijavljuju vredni humanitarci.
A šta se tu dešavalo? Sve lepo, ali nešto lepše od svega.
– Na našim crvenim majicama sa leđne strane piše: "Ko sam, da sam, tu sam." Taj tekst je osmislila volonterka Rada, pa smo danima radeći, svi za sve, ponavljali taj slogan – priča tetka Slavica.
Dođe noć žurke, gitarista Džeri se odmah upecao, dodao još teksta, komponovao muziku, sa profesorom muzike Petrom Gojkovićem brzinski uradio aranžman i u toj drugarskoj večeri otpevaju udarničku pesmu "Ko sam, da sam, tu sam".
– Ma, ne jedanput, nego stalno. Tako smo promovisali i naučili našu himnu – otkriva Lidija.
Ali, nije gotovo. Sutradan se pojavi nova vest, javno je saopštio Petar Gojković: "Kao što se radi u svetu, snimićemo pesmu, napravićemo produkciju, možda i CD, i 21. juna, na Dan kulture Srbije i Dan muzike, svi zajedno, pred Kulturnim centrom Srbije, otpevaćemo volontersku himnu. Neka se zna i daleko pročuje: "Ko sam, da sam, tu sam".
