– Vidim, svi smo angažovani matici da pomognemo. Onda smislim da bi bilo super da se i mi svojom svirkom uključimo u humanitarnu akciju. Pitam se gde bismo se okupili i sinu mi ideja – prepričava Džeri.
U pariskom predgrađu Montroj dobro radi jedna arapska kafana čiji je vlasnik Alžirac Mahmut. Tu, u nekim noćima, Džeri svojom svirkom goste zabavi.
– Upitam, a Mahmut pristane. Voli on bivšu Jugoslaviju, nekad je tamo putovao, seća se, a i komšija mu je naš čovek. Pristane, a ja da bih mu se zahvalio kažem da ćemo mu dati 10 odsto od ukupnog prihoda. Mahmut trlja ruke – priča Džeri.
Pohvala za harmonikašeUz Danu Dodić, bila je i raspoložena familija harmonikaša Zorana Marković, a u ovoj noći posebno mesto pripalo je harmonikašu Burdušu, inače najstarijem našem aktivnom pariskom muzičaru. |
Kako bi pomoć koju skupljaju naši muzičari bila što raznovrsnija, Džeri je sve zamolio da donesu sve – od hrane, preko sredstava za higijenu i lekova do odeće. U kafani "Les esperonces"
Arapi, Francuzi, pored muzičara smestila se poetesa Dana Dodić. Kako ko uđe, donese kesu, kutiju, sakupilo se dvanaestak velikih paketa. Udri po pesmi i igri. Srbi razvukli harmonike, bubnjevi odjekuju, Nešin sintisajzer bolji od koncertnog klavira, štimung pravi gitara, peva se "Vidovdan" i "Opet je naše Kosovo Polje", pregršt je narodnjaka, pokrivena je cela bivša Jugoslavija, a Arapi i Francuzi bez prestanka dovikuju: "Kolo, kolo".
Dopalo im se, hoće repete, u kolo se hvataju, usitne kao da su uz Moravu rasli. Bakšiš se ubacivao u kutiju, a na kraju je izbrojano 765 evra.
– Toliki je naš prilog. Odmah sam pozvao Sašu Paunovića, gradonačelnika Paraćina i odlučismo da se od tog novca kupe ležajevi. Rekao mi je da treba dečje garderobe, sredstava za čišćenje. Razleteo sam se. Neki su obećali da će donirati sušilice za zidove – razrađuje Džeri.
Od 20 sati do jedan po ponoći množile su se naše pesme.
– Ja sam doneo akustičnu, električnu i za poslasticu havajsku gitaru, tu sam majstor, a i morao sam se dodvoriti drugim nacijama. Bilo je roka, popa, grčke muzike, pa i arapske. Svi se u svemu solidarisali – prezadovoljan je Džeri.
Naći će Džeri i kamiončić, Pančevu bi da pomogne, pomažu i drugi.
– I nije gotovo. Mi nastavljamo! – poručuje Džeri.
Osnovaće FondPrema opštoj oceni – bilo je izvanredno, a svi okupljeni su se saglasili da bi ovakva "miksanja" trebalo češće da organizuju. – I jednoglasna je odluka da osnujemo Fond muzičara. Tako bismo uvek nešto imali u kasici i mogli da pomažemo drugima, a i sebi – zaključuje Slavoljub Džeri Stević, rodom iz Donjeg Vidova, kod Paraćina. |
