– Pošto nije bilo javne rasprave o novom zakonu, očigledno je da država u prvi plan stavlja poslodavce i sebe jer je ona najveći poslodavac, a radnike sa ovim predlozima novog Zakona o radu vraća u 18. vek. Radnici su se 1886. godine borili za tri osmice – osam sati rada, osam spavanja, osam slobodnog vremena. A danas radnici zbog straha da ne izgube slabo plaćena radna mesta rade od 12 do 16 sati. Neki rade svaki dan ne znajući za subote i nedelje, za državne praznike i bez nadoknade za taj rad. Minimalna zarada je oko 200 evra. Na tržištu radne snage je veliki broj nezaposlenih, pa su mali poslodavci vrlo osiono ponašaju. Radi se na crno, a često ispod minimalca – priča Drulović.
– Predstavnici sindikata koji bi trebalo da štite radnička prava sede u skupštinskim klupama. Država je prethodnih godina radila na tome da nas razjedini, formirani su novi sindikati. Kod nas ne postoji Unija poslodavaca i mi nemamo s kim da pregovaramo. Poslodavci se žale na teške uslove poslovanja, a mnogi od njih su se za samo nekoliko godina debelo ovajdili. Stekli su kule i gradove. Odakle? Naravno preko radničke grbače. Školovana, a jeftina radna snaga omogućila im je da steknu kapital, a mnogi poslodavci koji su u vezi s političkom elitom mahinacijama su došli do velikog kapitala, pa bi i dalje da skidaju s radničkih leđa. Dotakli smo dno, đavo je odneo šalu, a mi iz sindikata smo se napokon ujedinili da spasemo što se spasti može.
Naš sagovornik i u brojkama potkrepljuje ni malo ružičastu priču.
Zlatiborski okrug1990. 2014. |
– U Užicu je 1990. godine u industriji bilo zaposleno 16.600, a danas samo 4.837 radnika. Najteža situacija je u opštinama Nova Varoš, Priboj, Prijepolje i Sjenica. U ove četiri opštine broj nezaposlenih je premašio 20.000, a u opštini Nova Varoš je izvršena totalna deindustrijalizacija. U industriji je 1990. bilo zaposleno 4.228 radnika, a on sada iznosi samo 460 radnika. Zakon o privatizaciji je omogućio pljačkašku privatizaciju. Od 36 privatizacija u Zlatiborskom okrugu, čak 11 je poništeno zbog neispunjavanja ugovornih obaveza po čemu smo rekorderi u Srbiji. U poslednjih 20 godina u užičkom kraju nije bilo nove investicije, a u bivšoj državi smo bili visoko iznad proseka. Pričaju nam o razvoju malih i srednjih preduzeća, a uništeni su veliki sistemi. Za koga će oni raditi kad je sve uništeno?
Drulović je na pragu odlaska u penziju i sa setom priča o vrednostima starog sistema.
– U strankama je veći red za zapošljavanje nego u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Intelektualci su svoje znanje prodali strankama da bi dobili mrvicu vlasti i omogućili sebi bolji život. I mediji su svojim nekritičkim pisanjem pomogli, da se zapitamo šta ćemo ostaviti svojoj deci.
Ako se ne uspostavi socijalni dijalog i ako se ne postignu rešenja koja bi zadovoljila sve strane, naš sagovornik najavljuje ono što je poslednjih godina bilo nezamislivo.
– Radnika niko ne štiti. Na Zapadu postoje partije leve orijentacije, a kod nas stranke štite interese kapitala. Izaći ćemo na ulice, a ako je potrebno, organizovaćemo obustave rada i generalni štrajk – zaključio je naš sagovornik.
