Novica Mitić, predsednik Ujedinjenih sindikata Srbije za Pčinjski okrug, kaže da je mnogo nezaposlenih, a da oni koji rade imaju sramotno niske plate.
– Taj broj nezaposlenih u Pčinjskom okrugu, za Vranje i jug Srbije je prava socijalna bomba. Ovaj predlog zakona o radu je još jedna omča oko vrata već dovoljno obespravljenog radnika. Ono što oni žele u Srbiji nema nikakve veze s pravima i obavezama radnika u razvijenoj Evropi. Ovde zaposleni nema ni osnovne uslova za rad, a neki čak ni pravo na lični dohodak. Uskoro će odnos poslodavac-radnik postati zvaničan odnos robovlasnik-rob – ističe Mitić.
Ono što sindikati znaju jeste da još nema nikakve zvanične verzije Nacrta zakona o radu. Ono što se sporadično najavljuje je gore od goreg.
Pročitajte još:1. Ko nam kroji Zakon o radu (1): Koliko košta srpsko roblje |
– To, pre svega, neće zaživeti zbog neuređene države u kojoj živimo, zbog nepostojanja kulta zakona, a postojanja kulta ličnosti koji nameće ponuđena gotova rešenja sa Zapada. Zato treba naći prelazno rešenje, ono koje će štiti radnika, a ne poslodavca – navodi Mitić.
Vranjski radnici, uglavnom zaposleni kod privatnika, smatraju da ih čeka još gori položaj jer će budući Zakon o radu štititi ne njih već gazde.
Jovan A. je ceo vek radio u Koštani na izradi gornjih delova obuće. Početkom 2002. godine podelio je sudbinu firme sa ostalim zaposlenim. Ostao je na ulici.
– Nikakav novi Zakon o radu ne može da donese boljitak radnicima jer su oni već u ropskom odnosu, a čekaju ih još deblji lanci oko ruku i nogu. Hoću da narod zna kako takozvane gazde zarađuju, a naročito pod kojim uslovima rade radnici. Koji će to zakon da urazumi krvopije, one koji koji su zahvaljući pljački u tranziciji došli u položaj da stvaraju novu kapitalističku klasu, a da zarad što većeg profita radnike smatraju za svoje privatno vlasništvo prema kome se gore odnose nego prema marvi – kaže Jovan.
On od 2002. radi kod privatnika, vlasnika fabrika obuće, kod jednog od bivših direktora iz Koštane. Zvao ga je odmah i ponudio mu posao. To je bio legalan poslodavac. Radilo se uglavnom za Italijane, Francuze.
– Prvo što mi je rekao bilo je: "Ovo ti nije Koštana, ovde ja naređujem i određujem ko će, kakav i koliki hleb da jede. Pravila rada su moja, pa ako ti se svidi uzmi ili beži ponovo na ulicu!" – ističe Jovan.
Nezaposleni u Pčinjskom okrugu:– Vranje 9.000 – Bosilegrad 1.200-1.600 |
On se pita koji će to državni organ da primora poslodavca da poštuje prava radnika, a već se govori da novi Zakon o radu favorizuje poslodavce.
– Njega nikad neće interesovati nikakav zakon, on ljude ucenjuje poslom i platom. Ne isplaćuje na vreme, kasni po četiri-pet i više plata. Isplaćuje minimalac, resto na ruke kako mu se prohte i to VKV majstorima. Obični radnici, oni koji tegle po ceo dan dobiju na ruke i rade na crno. Kako njega, a takvih ima puno, ustrojiti u sistem? Nikako, jer sve je kupio, od inspekcija do onih glavnih što vode grad. Jednim daje cipele po želji i narudžbini, a moćnijima plaća letovanja u egzotičnim letovalištima u Grčkoj, Turskoj. Plaća i reket političarima i svim strukturama koje ga potom štite od svega.
Ako se sad ne izborimo za svoja radnička prava i naša deca i naši unuci biće robovi. Poenta je što su sindikati pod kontrolom države, lokalnih političara i pojedinih "službi". Nemamo autentične predstavnike sindikalne borbe i pravo da vam kažem, propali smo – završava svoju priču Jovan.
Direktor sindikalacDa je jug Srbije poseban po mnogo čemu, a posebno po inovacijima poslodavaca govori i namera Gorana Đorđevića, generalnog direktora Jumka, da osnuje novi sindikat zaposlenih i to će biti organizacija koja će se boriti za spas preduzeća. |
