Najviše slobodnih dana imaju Rusi, dok za praznike najviše rade Kinezi.
U većini evropskih zemalja dominantna religija je hrišćanstvo, bilo katoličko, pravoslavno ili protestantsko, tako da su u narednom periodu četiri ključna datuma – katolički i protestantski Božić, koji se danas (25. decembra) slavi, Nova godina, praznik u svakoj državi, Bogojavljenje, 6. januara, i pravoslavni Božić dan kasnije.
U pojedinim zemljama se pored ovih slave i dani svetaca, a neke države imaju i sekularne praznike povezane s proslavom godišnjica revolucija ili proglašenja nezavisnosti, piše britanski list Gardijan.
Najviše slobodnih dana tokom naredne dve nedelje imaće Rusi. Oni spajaju Novu godinu i dan posle pravoslavnog Božića, tako da neće raditi osam dana.
Sedam neradnih dana imaju Jermenija i Lihtenštajn. U Lihtenštajnu radnici dobijaju slobodno tri dana za Novu godinu, za Badnji dan, Božić i dan posle Božića, poznat kao "Boxing day" i za Bogojavljenje.
Stanovnici većine država Zapadne Evrope neradno slavi Božić, "Boxing day" i Novu godinu.
U nekim zemljama broj neradnih dana se razlikuje od regiona do regiona. Tako se u Nemačkoj Bogojavljenje kao neradni praznik slavi samo u Bavariji, Badem-Virtembergu i Saksonija-Anhaltu. Slično je i u Španiji, Francuskoj i Švajcarskoj. Škotska takođe dobija jedan da više nego ostatak Velike Britanije, pa ne rade ni 2. januara.
Van Evrope, najviše neradnih dana imaju stanovnici Novog Zelanda – četiri, i Austraije – tri dana. Po dva slobodna dana imaju SAD, Kanada, Brazil i Japan, u kojem se Božić ne slavi kao praznik, a Kinezi ne rade samo jedan dan.
