Vest da bi Sjedinjene Države mogle da izvrše pritisak na Kijev da konačno i zvanično da neku autonomiju Donbasu u Rusiji je dočekana sa skepsom. Pa nisu Amerikanci zato potpomogli prevrat u Kijevu, konflikt u Donbasu ide njima u korist, kaže ruski politikolog Rostislav Iščenko.
Informaciju da predsednik SAD Džozef Bajden ima zadatak da „podstakne Kijev da u izvesnoj meri prihvati realno stanje stvari na istoku Ukrajine ali da se pritom ne stvori utisak da se radi o ustupku predsedniku Vladimiru Putinu“ prenela je agencija AP, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike. Na istom tragu je i izjava bivšeg američkog ambasadora u Ukrajini Stivena Pajfera koji je rekao da bi Ukrajinu mogli da zamole da napravi korak u tom pravcu i da bi moglo da se razgovara da se Donbasu da kontrola nad zdravstvom, policijom i obrazovanjem.
Podsećanja radi, ukrajinska Vrhovna rada je još 2014. usvojila Zakon o specijalnom statusu Donbasa ali ga nikad nije primenila.
Kijev nespreman da sprovede dogovoreno
Rostislav Iščenko veruje da Amerikanci nemaju ni razloga ni želje da utiču na Ukrajinu da ispuni dogovoreno.
– Zašto bi Amerika terala Kijev da izađe u susret Rusiji. Nisu Amerikanci zato potpomagali prevrat u Kijevu i gajili savremenu Ukrajinu da bi zatim popustili Rusiji. Sukob u Donbasu ide u korist Americi, dok je za Rusiju to pitanje stalni izvor neprijatnosti i Amerikanci će upravo zato nastaviti da ga potpiruju – veruje Iščenko.
On takođe smatra da SAD odavno shvataju kakvo je realno stanje u Donbasu, ali da imaju svoj pogled na tamošnju situaciju.
– Amerika i Rusija imaju suštinski protivrečne državne interese i iz tog razloga je i nastao sukob koji je praktično prerastao u globalnu krizu – objašnjava ekspert uz ocenu da SAD istovremeno dosta trezveno ocenjuju realno stanje stvari, usled čega ta konfrontacija sa Rusijom i traje tako dugo.
Iščenko ne vidi ni da se išta promenilo u ponašanju Kijeva, niti nazire spremnost na kompromis o čemu je govorio ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba. On je posle video konferencije Putina i Bajdena rekao da je Ukrajina spremna da učini niz ustupaka u dijalogu s Rusijom, ali samo na uzajamnoj osnovi.
– Ukrajinski diplomata neće umeriti svoju zapaljivu retoriku. Utoliko pre što se sav njegov posao i svodi na to da neprestano priča da će ih Rusija svakog časa napasti ili da ih je već napala. Osam godina je prošlo a oni nikako da konačno utvrde – da li je Rusija već napala Ukrajinu ili se tek sprema na to. Upravo u tom ključu je formulisana i ukrajinska spoljna politika. Kijev uporno hoće da uđe u EU i NATO, iako niko ne namerava da ih primi, a to objašnjava time da se plaši Rusije koja ih vidite li sve vreme vređa. Ali ako bi se to izbacilo iz ukrajinske politike, nestaće sam smisao postojanja ukrajinske države. Zato će se i ukrajinski ministar, i Amerika ponašati isto kao i do sada – ističe Iščenko.
Medijska histerija
Profesor Sanktpeterburškog državnog univerziteta Aleksandar Kubiškin tvrdnje o tome da će Bajden pokušati da utiče na Kijev da da makar neku autonomiju Donbasu vidi kao deo iste medijske histerije koja protura tezu o navodnoj ruskoj pretnji Ukrajini.
Cilj je, smatra Kubiškin, da se na pozadini tih spekulacija stvori utisak da je Bajden nekakav „pomiritelj“ koji će uspeti da od ruskog predsednika isposluje obećanje da neće izvršiti invaziju na Ukrajinu, o čemu već nedeljama ne prestaju da govore zapadni mediji.
„Stvar je u tome da Amerikanci smatraju da ako Rusija pruži podršku Donbasu to će predstavljati oružanu invaziju. A Ukrajinci, kao i Amerikanci veruju da je Rusija učesnik konflikta.
Međutim, hipoteza da je Putinu potreban i Donbas, ali i cela Ukrajina ne pije vodu. Iako o tome postoje brojne teorije zavere, Putin je zapravo pragmatičan političar i shvata da tako nešto nema nikakvog smisla u situaciji kad u Ukrajini ipak postoji snažan antiruski front. Za Rusiju je korisno da Ukrajina bude nezavisna, ali prijateljska država, u kojoj neće biti nikakvih NATO baza“, zaključuje Kubiškin.
