Smartfon u vašem džepu može da napravi milione obračuna u sekundi, da vam omogući igranje zapanjujućih 3D video-igara, ili pristup bilo kojoj informaciji na svetu. Danas sve ovo prihvatamo “zdravo za gotovo”, naročito ako se setimo početaka.
Uprkos svemu, i dalje se proizvode mobilni telefoni kao što je čuvena Nokia “cigla”. Ali ko ih kupuje, i zašto?
Kratka istorija “klasičnih” mobilnih telefona
Veći deo 1990-ih i 2000-ih može da se svrsta u dve kategorije kada su mobilni telfoni u pitanju: Klasični i “oni drugi”.
U klasične telefone ubrajamo one koji su mogli da vrše samo osnovne funkcije – pozivanje i slanje SMS-ova. Bili su pravljeni za masovno tržište, ali nisu imali neku veću upotrebnu vrednost od ove osnovne. Da ilustrujemo ovu grupu, dovoljno je da se podsetimo modela kao što su Nokia 3310 ili Motorola StarTac.
Kako je vreme odmicalo, telefoni su dobijali više funkcija, kao što su video i foto poruke, kao i osnovno pregledanje interneta kroz tehnologije kao što je Wireless Application Protocol (WAP).
Međutim, visoki troškovi i relativno loš kvalitet mreže drastično su ograničavali korisnike. Većina ljudi i dalje je koristila telefone samo za osnovne potrebe. Ipak, da pomenemo neke članove ove druge grupe: Tu spadaju razni uređaji, kao što su Psion Series 5, Nokia Communicator, ili BlackBerry.
Klasični mobilni telefoni u 2020. godini
Možda biste pomislili da su klasični mobilni elefoni nestali u potpunosti pod naletom smartfona. Međutim, to baš i nije tačno – naročito su popularni u regionima kao što je podsaharska Afrika, gde su čak i najjeftiniji Android uređaji jednostavno preskupi za mnoge stanovnike.
Takođe je zanimljivo i to što postoji velika digitalna ekonomija usredsređena na klasične mobilne telefone. Najbolji primer za to je M-Pesa, servis koji služi stanovnicima afričkih država poput Kenije i Tanzanije da šalju i primaju novac putem SMS-a.
Na zapadu, međutim, klasični telefoni zauzimaju nešto drugačiju poziciju na tržištu. Oni su često popularan izbor za starije ljude, koji se ne snalaze baš najbolje sa tehnologijom.
Tu je i element nostalgije. Mnogi savremeni telefoni su jednostavno unapređene verzije ranijih uređaja. Primer za to je Nokia, koja ima modernizovane verzije modela 3310, 8110 i 5310. Svi su to i dalje “osnovni” telefoni, ali sada imaju ekrane u boji, mogućnost muzičke reprodukciju i fotografisanja.
Verovatno se ovakvi telefoni koriste kao rezervna varijanta, ili u okruženjima u kojima bi smartfon mogao biti oštećen, kao što su muzički festivali.
Negde na pola puta
Postoje uređaji, međutim, koji se nalaze negde na sredini, između klasičnih telefona i smartfona. Oni funkcionišu uz pomoć operativnog sistema koji se zove KaiOS.
Ovi telefoni često podsećaju na uređaje pre smartfona i sadrže funkcije poput fizičke tastature. Međutim, oni takođe imaju i funkcije karakteristične za smartfone, kao što su Play Store, Web Browser ili Voice Assistant.
Inače, KaiOS je počeo kao Firefox OS, kada je Mozilla pokušala da stvori operativni sistem za smartfone koji bi bio dostojan rival za Android i iOS. najveća prednost trebalo je da mu bude to što može da se pokrene i na jeftinijim, dosta slabim uređajima.
Ipak, Mozilla je 2017. odustala od, ali to nije bio kraj – preuzela je internet-zajednica, razvijajući KaiOS na temelju Boot 2 Gecko projekta.U maju prošle godine, inače, KaiOS je obeležio 100 miliona uređaja na kojima funkcioniše.
Sve u svemu, klasični mobilni telefoni uskoro bi mogli još više da budu potisnuti, usled sve većeg razvoja KaiOS, ali i Android Go projekta, Androidovog pokušaja da dovede svoj OS na slabije uređaje.
