Mnogi u naučnoj zajednici, a i šire primetili su neke sličnosti kod dobitnika Nobelove nagrade. Iz godine u godinu više je muškaraca i više belaca. Takođe, u fizici i hemiji je malo žena, dok je u medicini i književnosti malo više izražena jednakost polova. Šta nam to govori – da su muškarci pametniji i sposobniji ili ipak nešto treće?
Svega 17 žena je nagrađeno Nobelovom nagradom u tri naučne kategorije, otkako je prvi put ustanovljena 1901. pa do 2017. godine, ukazuje BBC.
Među 206 laureata u ovoj oblasti dve žene su dobile Nobela za fiziku – Marija Kiri (1903) i Marija Majer (1963). Poređenja radi, ima više muškaraca koji se zovu Robert na listi laureata iz oblasti hemije nego što je ženskih dobitnika Nobela.
I to nije sve, da li ste čuli za više uspešnih muških ili ženskih hirurga? Profesionanih frizera? Kuvara? Da, da, čak i u jednom tipično ženskom zanimanju je više poznatih muškaraca…
Većina vas će reći da to nije zato što su muškarci pametniji ili sposobniji i da je teško generalizovati kada su osobine i sposobnost u pitanju. Zato smo konsultovali psihologe da nam objasne šta bi mogao da bude razlog manjeg uspeha kod žena.
Kod žena je, kako smatra psiholog Aleksandar Šibul, u ovom slučaju “mana” njihova prijatnost, odnosno ljubaznost i to što gledaju interese drugog.
“Što se više penjemo na društvenoj lestvici, to treba da imamo viši stepen sociopatije (emocionalna hladnoća i udaljenost od drugih), a kod muškaraca je to više izraženo i zato lakše napreduju. Osim toga, naš izbor je vezan i za vrstu zanimanja, nema to veze sa zaslugama”, kaže Šibul i dodaje da je zato manje žena inženjera, mehaničara i u nekim tipično muškim zanimanjima, što nije slučaj kod muškaraca.
And here are the winners of the @brain_prize since 2013 ? pic.twitter.com/9JjI97eHvl
— Benjamin Saunders (@BenSaunders) March 6, 2018
Da razlog ipak nije u, da je tako nazovemo “sputavajućoj empatiji”, misli psiholog Radmila Vukić Bojović. Napredak žena, a naročito u Srbiji, koči još prisutan patrijarhat i sporo pomeranje tog društvenog procesa. Ona je i sama priznala da u vreme dok je studirala, da je bilo 90 odsto devojaka i 10 odsto muškaraca na predavanjima, a da su profesori uglavnom bili muškarci.
“Iako se situacija značajno promenila u poslednjih 50 godina u broju uspešnih žena, muški uspeh se i dalje bolje prepoznaje, a njihovo napredovanje u karijeri više priznaje i vrednuje. Nema tu, inače, nikakve razlike u sposobnosti, kvalitetu i vrednoći između muškaraca i žena. Samo su sada žene pod pritiskom da moraju da budu uspešne u više sfera, a muškarcu se ne zamera ako nema porodicu ili decu, a napreduje na poslu. Nisu jednaki aršini za sve”, zaključuje Vukić Bojovićeva.
A šta vi mislite zašto je to tako?
Another way to look at some #NobelFacts (inspired by @nicgaston) – #chemnobel #nobelprize pic.twitter.com/6i1qgijcUZ
— Alexis Verger (@Alexis_Verger) October 4, 2017
