Ko je turski general Ozkan Ulutaš, novi komandant Kfora?

Kosovo online

General-major turske vojske Ozkan Ulutaš 28. je komandant Kfora. On je ujedno i prvi turski general koji komanduje nekom misijom NATO, iako je Turska od 1952. godine članica Alijanse. Kfor je i najduža misija NATO, koja traje od 1999. godine.

Pod komandom Ulutaša biće, prema poslednjem preseku brojnog stanja, 4.353 vojnika. Mandat komandanta Kfora traje godinu dana.

Iako je Turska posle incidenta u Zvečanu u maju dovela dodatne snage na Kosovo i Metohiju, i njihov kontingent tada imao 780 vojnika, po novom preseku taj broj je sveden na 369. Svaki komandant Kfora sa sobom dovodi i veći broj saradnika, pa se očekuje da će se i broj turskih vojnika ponovo uvećati, piše RTS.

Prilikom primopredaje dužnosti general Ulutaš je naveo da „realistično i trajno rešenje za Kosovo može biti postignuto samo kroz politički proces zasnovan na dijalogu i međusobnom poverenju“.

– Moj prioritet i želja je da doprinesem konstruktivnom dijalogu, radeći na poverenju zasnovanom na komunikaciji sa svim međunarodnim i drugim činiocima u našoj sferi interesa – dodao je Ulutaš.

Turski general je naglasio da će Kfor pod njegovom komandom nastaviti da sprovodi svoju misiju „sa potpunom nepristrasnošću i profesionalizmom“ i naveo da to zahteva međunarodna odgovornost u skladu sa ciljevima i vrednostima NATO i UN na kojima je zasnovan mandat te misije.

Biografija generala

U biografiji novog komandanta Kfora može se videti i da je komandovao mehanizovanom brigadom u Turskoj, ali i da je službovao na više dužnosti u štabovima NATO.

Rođen je 1967. godine u Manisa Salihili u zapadnom delu Anadolije. Srednju vojnu školu završio je 1985. godine, a četiri godine kasnije diplomirao na Vojnoj akademiji kao oficir oklopnih jedinica. Usavršavao se u Kini, bio je i pripadnik misije UNIKOM. Od 2005. do 2008. godine službovao je u Komandi NATO u Napulju.

Dve godine je proveo u komandi NATO u SAD. Doktorirao je u Turskoj na Odeljenju za istoriju Univerziteta „Ataturk“. Brigadni general postao je 2017. godine, a ove general-major.

Od 2017. do 2021. godine službovao je kao glavnokomandujući snaga NATO za brzo reagovanje u Turskoj. Komandu nad misijom Kfora preuzeo je sa pozicije Direktora za strategiju Generalštaba turske vojske, na kojoj se nalazio od 2021. godine.

Okolnosti dolaska Ulutaša iz ugla Beograda

Dolazak turskog generala poklapa se sa zaoštravanjem odnosa Beograda i Ankare, baš zbog naoružavanja Prištine. Naime, Priština je od Turske nabavila dronove tipa „bajraktar TB-2“, dobili su i protivoklopni sistem OMTAS, dometa do 4.500 metara, haubice „boran“ kalibra 105 mm, borbena vozila pešadije „vuran 4×4“, kao i minobacače ALKAR kalibra 120 mm.

Uglavnom se radi o donacijama, ali za neke sisteme turska strana tvrdi da ih je prodala Kosovskim bezbednosnim snagama.

Veoma ubojita i efikasna sredstva većeg kalibra Priština nabavlja u kontekstu nelegalnog strateškog projekta transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u „Oružane snage Kosova“, koji bi trebalo da bude okončan do 2026. godine, što predstavlja kršenje i Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma.

Dolaskom generala iz Turske, neodgovorno je unapred tvrditi da se može očekivati debalans na štetu Srba, kaže za RTS vojni analitičar Aleksandar Radić. Turska je najpre tražila da komanduje međunarodnim snagama u Bosni i Hercegovini, ali zapadni saveznici to nisu odobrili, pa su kao ustupak dobili komandu nad Kforom, smatra Radić.

– Komandant Kfora je jedna od ličnosti u lancu komandovanja, on odgovara Komandi u Napulju, deo je hijerarhije unutar NATO i snage na KiM su multinacionalne. Ličnost komandanta sama po sebi može, ako nigde drugde onda u medijskoj sferi, da odigra neku ulogu koja će biti pozitivna za vlasti u Prištini više nego što je reč o afirmaciji srpskog stava –  ističe Radić.

Odnos Vojske Srbije i Kfora

Vojska Srbije sa Kforom ima dugogodišnju kvalitetnu saradnju, u Nišu je smešten stalni tim za komunikaciju sa Komandom.

Radić ocenjuje da su, za razliku od turbulentnih momenata koje su mnogi prepoznali kao krize, koje su mogle da prerastu u neke ozbiljne situacije, Kfor i Vojska Srbije lepo sarađivali.

– Kad se god dogodilo da recimo albanske policijske snage odu u većem broju prema severu, Kfor je bio tu da pruži informacije i nije bilo do sad nekih negativnih iskoraka na relaciji Vojska Srbije – Kfor i mislim da će se zadržati kontinuitet, jer u skladu sa politikom Beograda, Vojska Srbije je tu da u saradnji sa Kforom postigne najviše što je moguće za afirmaciju srpskih državnih i nacionalnih interesa – zaključuje vojni analitičar Aleksandar Radić.

U Kforu najviše vojnika iz Italije, turski kontingent četvrti po brojnosti

Kfor ima 4.353 pripadnika iz 27 država, bez novopridošlog pojačanja iz Velike Britanije i Rumunije. Najveći kontingent je iz Italije, broji 869 ljudi, zatim američki sa 593, mađarski sa 433. Četvrti po brojnom stanju je turski sa 369, ali ovde nisu uračunati saradnici novog komandanta.